Школски лист

— 75 —

кривиде, заелужују евачију помоћ и опште учешће у невољи. Такима ваља дати прилику, да заслуже што каквим радом, од кога не би зазирали. Канова, знаменити талијански уметник и каменар, чувши од некога свештеника, даједан поштен и ваљан сликар веома кунатори у живљењу, ал' да се ипак за то пе би ионизио, да запроси приномоћ, коју не би заслужио — седне, па напише сликару писмо, у коме му јавља, да жели имати слику рађену његовом руком, па за то нека му начини слику, какву он хоће, а платиће му за њу 400 шкуда : „Половицу ће вам," вели, „избројити писмоноша, а по другу половицу пошаљите, кад год хоћете." Тако је Канова учинио добро дело, давши ваљану човеку прилику, да се поштеном зарадом отресе оскудице. — Само кљасти, слепи и иначе немоћни и неспособни људи имају право на припомоћ, коју нису заслужили својим радом. Кад би се више пазило на то: кога ваља помоћи у његовој немаштини — било би мање залудничења међу људма. Нагон за рад јавља се у деце још у раној младости, попајпре у игри, За то ваља разумно поступатн с децом, кад дође доба, да се почну играти. Многи родитељи греше у томе веома. Они мисле, да ће дати деци својој најпријатнију забаву, ако им купе што скупоцепије лутке и тако даље. Али се они у том варају. Деца брзо изгустирају свој шарени поклон, кога не смеју право ни да такну ; то се види отуда, јер не потраје дуго, а они лупају. њим о земљу, док га не расцопају, па се онда иг* рају оним деловима радије, него самом стварју, док је била цела. Ту се исиољава нагон за рад и оно знаменито педагошко начело представљања, које је новој школи донело толико плода. Дете хоће само својим умењем да нешто састави, склопи и представи. За то ваља депи куповати таке играчке, које се састоје од делова; она ће те делове склапати у различне облике или целину — по својој вољи. У тој игри дете ће више уживати, пего у најскупоценијој беби, у коју сме тек да гледа. Осећаји и нагони добиће ту своју храну. Дете кад нешто видљиво представља, савцито је заузето ; тада учи оно мислити и пресуђивати, те тако развија најузвишеније своје способности. Полазећи од дечијих игара, ваља децу водити поступице даље и привикавати, да оно, што им је постало унутрашњом својином, спољашње представљају. Ако је мати, као природна васпитачица, у том правцу руководила домаће васпитање својега детета, школа данашња умеће наставити посао тај с планом