Школски лист

— 118 -

пародаости поцепан у сталеже (касте). Видимо, да ги сталежи ие само што пе стоје са својим правима и дужностима на близу, него и образовање, коме је смер, да све људе — без разлике — измири гранчицом узајампе љубави, не простире се и пе обухвата еве сталеже подједнако. Ко се онда образовао ? Племићи, отмена — прва класа, класа великагаа, који себе сматраху за нека виша створења за то, да са другом иотчињеном сабраћом поступају као са животињама или са организмом без живота. Поквареност и иеваљалство успоред је шпло са просветом, увукло је своје отровне жаоке и немилице цриело н сисало народну снагу, док ова није малаксала и ти су народи поред голе просвете пропали, да им се више ни гласа, ни трага не зпа. Правом образовању пе беше у староме веку места ни станка, али здравствено стање бар беше развијеније од данашњег. Кад се сетимо старих Спартанаца, видећемо, да им је главан смер био, да своју децу од малена телесно добро одгаје, гато им је у неколико и испало за руком, но тај преко мере суров начин васгштања не може се у свему одобравати, јер они не подизаху слабу децу на здраве ноге, него им упропастигае живот, но томе не може се ни тај парод с нравом урачунити у оне народе, код којих је просвета правим својим родом уродила. Главна мисао у Спартапаца беше држава. Ова је образовала младеж, али је промагаила прави васпитни смер, јер јој једина сврха бегае, да ствара добре војнике, носиоце државног интереса. Но крај свију тих недаћа беше још среће, што је карактер у тога парода високо стајао и народ овај беше дуговечан, но катактер је последпца јунаштва, што се и данас код пагаег народа — особито у Црној Гори — јавља Код Атињана, једнокрвне браће јуначких Спартапаца, видимо са свим обратпо, видимо гаколу као слободну, независну установу, основану на начелу демократизма. Код Атињана видимо наставу као опгату, а не као државну ствар. Атински народ схватао је дубоки смер васпитни и игаао је ненрестано за тим, да младеж своју научи и гато боље васпита. Код Атињана је естетично образовање узимало маха, укус за лепим вегатинама бегае им веома развијен Али они су мало полагали на образовање женскиња и тиме су и они изгубили прави васпитни смер, јер не знадогае, да је женска глава, кућно слеме. Образовање женскиња беше занемарено; то исто женскиње вр-