Школски лист

— 123 -

МИСЛИ И ИЗРЕКЕ ЈАНА АМОСА ЕОМЕНСКОГА. Избедежио их Љубомир ЛотиБ. Родител,и треба пред децом да славе знаље и учене л^уде, да им се диве и да приповедају : како јелепо бити паметан и учен ; исто тако треба да обећавају деци лепе књижице, одеће итд, ако буду марљиво учила. Особито иак онога учитеља, којему су дете предали, или му мисле нредати, треба да хвале, како је то знаменит, учен, пријатан и очински чоаек. (Јер љубав и дивљење моћни су начини, да се њима усади у срце жеља за подражавкњем.) Могу тому учитељу по кат-кад по детету и поручити, или иослати што и тзко се оно онда неће плашити ни учења, ни учитеља. * * * Учитељи пак да буду према младежи пријатни, очински предусретљиви, да је не одбијају од себе никаквим начином: ни речју, ни мргодним погледом, већ на против да је привлаче к себи иријатношћу и љубазним разговорима. Они такође треба по кад што да им обећају, или даду земичку, орах, јабуку, књижицу итд., не мање нека је по кад кад похвале, иогладе, пољубе, родитељима по њој по што шта поруче, нека их по који пут к себи узму, нокажу им какву слику, глобус, другу справу итд. и ако се овако буду у свему слагали са својим ученицима, њиховим добом, начином мишљења и нарави њиховом, лако ће их задобити за себе; тиме се стално задобивају срца младежи, па кад што радије седе код учитеља, него код куће. * * * Школа сама треба да буде место весело, пуно за очи и с поља и изнутра. Унутра треба да буде светла, чиста соба, украшена свуда у около са разним сликама, сликама великих људи, или манама од нојединих земаља, крајева и места, као и сликама каквих знаменитијих догађаја. С ноља да буде и лено местанце за играње, јер се то има допуштати по кад кад — нарочито у млађем добу и да има и врт, у који се кад што деца доведу, па им се може показивати дрвеће, биљке, цвеће. Збива ли сс овако, расте им мисао, радо полазе школу као сајам, где се надају, да ће увек видети и чути што ново. * * * Ствари да се сваком даном приликом иоказују деци, јер опе, ако су светле, лепе и угодне, иодстичу мисао дечију на размишљање. * * * Начин свему мора бити нре свега природан. Јер што год је природно, то радо успева и напредује. Воду не треба молити да тече доле, само јој отвори нут. Пусти птицу из затвора, на онда не треба : да је нуткаш, да лети. * *