Школски лист

— 128 —

име путна трошка за научно нутовање на Париску светску изложбу из народних Фондова даде. На предлог управе учитељске школе у Горњем Карловцу ноставља се за привременог учитеља хармонијског појања и певања на истом заводу г. Александар Босиљевац. На набавку нуждних оруђа за каламлење одређује се једаннут за свагда за сомборску учитељску школу 30 ф ., а за горњо^карловачку 15 ф. и умољава се Вис. Саб. Одбор, да ово издавање из нар. Фондова одобрити изволи. Рукопис Мите Калића наставника у вишој дев. школи новосадокој иод насловом : „Српско-мађарски разговори" усљед оцене про® сора мађарског језика у учитељс;<ој школи сомборској одобрава се, да се може као дечија помоћна ручна књига ири учењу мађарског језика у срб. нар. вероисповедним школама у Угарској употребити. Рукопис истога под насловом : „Српско-мађарски разговори ио Гарају" за употреблење у српским вишим девојачким школама одобрити за помоћну школску књигу, пошто писац нсти рукопис ио ириметбама нроФесора мађарског језика у учитељској школи сомборској — у тексту назначенима — исправио буде. Осим ових важнијих нредмета решени су још многи текући предмети у овој седнкци Школског Савета, које због маленог простора овог листа сеобштити нисмо у стању. В.

В. А. ЈЕВТУШЕВСКИ, В. Ј. СТОЈУН0Н И А. Ј. ГЕРД. * Прошле године претрпио је руски народ велики губитак, изгубивши три знаменита педагога: Василија Адријановића Јевтушевскога, Владимира Јаковљевића Стојунина и Аиександра Јаковљевића Герда. В. А. Јевтушевски познат је са својајем упутством из рачунице; благодарећи тому упутству, изучавање рачуна постао је рад лаган, а до њега је био врло тешка наука и учећи дјеца рачун, имала су велике муке. В. Ј. Стојуник посветио се руском језику и књижевности. Осим многијех ученијех радова особито му је славу прибавило дјело: „Висшш курс г 1) русскои грамматики" и „0 преподаванш русскои литературБ1." A. Ј. Герд занимао се највише природнијем наукама и оставио је дјеци ваљана руководства из природописа, рудства и земљописа. Преминули педагози осим својијех ученијех радова, учешћа у обра ђивању свију педагошкијех иитања и састављања метода сами су се занимали са подучавањем, имали су велики број ученика и у њима су оставили најсјајнију успомену. Ученвци су их јако волели — као ваљане учитеље н необично добре људе. Они су много радили за дјецу, за то су их дјеца дужна памтити и увијек с благодарношћу о њима говорити. B. А. Јевтушевеки, поријеклом Малорус, родио се у Полтави 1836. г., рода је био нлемићкога. Прво своје васпитање задобио је у гимпазији, а за тијем је ступио у бивши — тада у Нетрограду —г виши научни завод, одакле су излазили млади људи као учитељи гимназија. Из дјетињства