Школски лист

— 129

показивао је особиту вољу к рачуну, пгго је и у заводу примјетио знаменити учитељ Остроградски, нод чијом наском пробавио је три године. Кад је године 1861. петроградски завод био затворен, прешао је Јевтушевски на петроградски универзитет. По свршетку наука на универзитету постао је учитељем рачунства у другој грађанској гимназији. Јевтушевски врло брзо посткже сигурност као одличан предавач — и године 1864. још као млад човјек би позван за унравитеља иедагошкијех течаја при другој војној гимназији. Течаји ти били су образовани за приправљање добријех учитеља и у њих су ступали млади људи, који су свршили више образовање Овдје су се они спремали за учитеље мале дјеце.. Јевтугаевски је пробавио 12 год као предавач-управитељ на тијем течајима а снремио је ваљане учитеље из рачуна, који су разнијели по свој Русији нови начин обучаваЕБа у тој науци — начин Јевтушевскога. Јевтушевски је заиста потпуно измијенио обучавање основног рачунства и учипио га лаким предметом; он је био први у Русији, који није заночињао учење р .чуна са бројањем и с већијем развученијем бројевима, како се прије њега учило, него р сматрањем мањијех бројева и ријешавањем лаганијех занимљивијех задаћа ; геометрију није учио с потезовима и угловима, него познавањем геометријскијех тијела ; све је то спровађао са свакојакијем познатијем средствима, од којих је он многа и сам изнашао, или је удесио позајмљена од западнијех научењака. Његова дјела: „Методика аратметики," „Сборник -Б аритметическихљ задачљ," „Методика началБнаго курса алгебрм" и „СборникБ вопросовт. и задачљ по елементарному курсу алгебрм" — произвела су читав преврат у начину предавања рачуна. Осим састављања метода Јевтушивски је био знаменит учитељ ; он је умио задатке слушатељима тако разјагањавати, да су они прелазнли из разреда у разред са потпунијем знањем свега, гато се је учило. Био је врло праведан и стрпељив. Ученици не само да су га љубили и уважавали, него су га се и бојали, а бојали оу га се за то, гато је он без милости прогањао сваку погријегаку и сваку обману. Догађало се је, да он дозна, кад који ученик од његовијех не би сам ријегаио домаће задаће тешко си га тому ученику! Ништа му није било. Јевтугаевски му не рече ни ријечи, само га није хтео вигае питати, ни гдедати и није хтио с њим ријечи проговорити. Та је казиа за кривца била најосјетљивија. Од год. 1877. иа до своје смрти био је управитељем научнога одјела у петроградскијем прибјежигатима. У Петрограду има 23 прибјежигата, а у њима се васпитава до 5000 сиромашне, осиротјеле дјеце, почињући од 3 — 4 год. Има ирибјежишта, у којијем дјеца остају до 10—12 год., а има и такијех, у којима скроте дјевојке живу и уче се до 16 — 17 год., док не получе каквагод мјеста Јевтушевски ватрено се заузимао за ново дјело и много је користио тијем заводима ; он је завео у њих обучавање у цртању, а гдје је било можно рукотворство и разне занате ; старао се је о снабдјевању с књигама и другијем научнијем средствима ; држао је јавне бесједе с учнтељицама и вадзиратељицама, уиознавши их са ноболшанијем начинима васпитања и обучавања. Неуморни и различити рад скргаио је здравље Јевтугаевског. Год, 1886. удари га капља, послије чега се није опоравио; кроз го-