Школски лист

- 136

које је у званичнкм акту изречено, да још ннсу мађарски језик у толико себи присвојили, да га могу у основним народним школама у Угарској предавати. Првима је дозвољено, да после три месеца, а другима, да носле двомесечне ноновљене спреме могу из мађарског језика по ново испит по лагати. Међу тим и овимаје од управе издато сведочанство , са којима ће они моћи извап Угарске у сриским народним школама учитељску службу привремено добити.

ШКОЛСКЕ БЕСТИ. Скуи, Срба учитеља ради оснивања учитељског конвикта држан је 24. Јулија у Новом Саду у здању народног позоришта, а нод председавањем г. Аркадија Варађанина вредног и отличног управитеља више девојачке школе новосадске. Саветовања су текла достојанствено и у најбољем реду. Статут за учмтељски конвикт, који је израдио г. Гавра Путник учитељ румски примљен је са сходним изменама и допунама. Учитељи раде за благо и напредак младога нараштаја србског, иа за то треба: да и сав народ, а особито црквене обштине и имућнији Срби у помоћ притеку својвма учитељима и да их материјално подпомогну при оснивању овог учитељског конвикта, који ће учитељима олакшати образовање своје сопствене мушке и женске деце. Радујући се искрено овом похвалном предузећу, желимо, да се конвикт за учитељску децу што скорије саједињеним силама учитељства и народа србскога оенује.

НЕКРОЛОГ Урош Милутиновиб, протопрезвитер митровачки, нреминуо је у Ср. Митровици дне 21. Јула, а сахрањен је 23. истог месеца уз велико саучешће целога града и свештеника из свога протопрезвитерата као и ван њега, којих је нреко 20 било, а нод началствовањем најпречасиијега господина Чобанића, нроте карловачког. — Покојник се у својим најранијим годиннма на јавном нољу нојавио. Био је још 1842. године на народном сабору у Ср. Карловци, кога је без сумње сам он описао г. 1845. под насловом : „Достоиамјатност у јерархнји Еарловачкој. Народни сабор 1842. года ." — Био је врли родољуб, о чему сведочи његово дело: „Сербин у сред светилишта свог јерорхије Карловачке, а пред дверма народног сабора 1848. год." Мисли оуређењу цркве износио је после и г. 1863 у „Глас савјести народу сриском, од једног родољубцч " — и у: „ Мњеније једног члана с Илијинспог сабора 1864. као иредлог за закон црквени" као и у: „ Слову за уређење цркве православне у држави аустријској ," које је говорио на сабору 1865. Осим тога штампао је дело А. Влаховвћа „ Жертва благодарности арељубезном народу сриском у коследњим тренутцима живота свога штампано у Загребу 1861. Год. 1865. штампао је своје изворне: „Пригодне бесједе, говорене разног времена и ири разним околпостима. Част X." Год. 1856. издао је дело иод насловом : „ Еремит у Русији или ири-