Школски лист

— 162 —

просвети омладипу, своју уздапицу. Шта више и наша браћа Срби у Старој Србији подигоше школе, а и у Македовији имађаху све до 1876. год , када им Турчин забрани, а учитеље, посиоце српске просвете, протера. И Боспа и Херцеговина имале су, а и данас имају врло напредне школе, које са тешком муком издржавају. Видимо дакле, да парод жели нросвету ! У школама народним учи се онолико, колико је најпотребпије, да човек у животу знаде. Морамо признати, да пре 50 година није требало толико знања, колико данас. Но данас је школа народна свуда оптерећена, наставни је план врло опшпран, оп мора да обухвата основе свега, за народ, пајнотребнијег зиања, — јер пародна школа спрема за живот. Ми се учитељи тужимо, да је много за децу, — али је ли то онравдапо? „Проналасци и истраживања у великој множини и од највећег замашаја следе један за другим и још увек протичу нова сазнавања са свих страна." (Др. Ф. Саксе). Исти вели : „Данашњим даном предаје се и учи ванредно много сразмерпо пређашњем времену. Скоро изледа, да је народпој школи постала само наука сврха — само у ограниченој мери случај. И на њу напада обилност паучног материјала, иа куша, да је избаг^и са иравог иута. Она може бити и науци у свом делу иравична, а да од својпх учевних материјала што год не изостави, но ппак се мора нризнати, да са умножењем научпог материјала никако се нису у детету развиле и духовне способности. А ииак мора школа у свој паставни илан узети основе разних паучиих грана, које нас воде разумевању живота, што нас окружује, јер треба и мора ученике да сиреми за живот. и Ово сам нпвео, да се види, да ми треба, да што више наше ученике научимо, — да их за живот спремимо. Али наставни план не одговара времену, одређеном за паставу, те се с тога мора све у најкраћим иотезовима предузимати. Морали би кратковиди бити, кад не би видели, да је за децу тај план тежак, — а због терета школског, није им школа баш најмилија Требало је дакле тражити начина, како би се оно, што јеу школи, како у васпитном, тако и у научном погледу, пропуштено, — надокнадило, али то да деци буде мила забава. Хтело се, да се деца овим у слободним часовима забављају и поуче. Та доиуна васиитању и образовању школском уесте дечи]а књижевност. Кад се увидело, да ће дечија књижевност надокнадити оно, штоје у школи пропуштено, то се обратила њој велика пажња