Школски лист

163 -

код свих папредних народа. За кратко време почели су на љој да раде педагози и дапас имаде на њој много раденика код свих напредних народа. Немцп су обратили достојну пангњу дечијој књижевности и појавили су се радници, који су као дечији писци знатни : ХристиФорШмит, ХоФман, Шулце, Кинкел, Јулије Стурм итд. Они су овековечили гше своје. — А и педагози су расправљали о овој теми. „Дечија је кљижевност као пријатан опис етичких зрнаца, као детаљно сликање педагошких учевних и вежбовних матерпјала, које побуђује разум и ум, пужно средство за чувствовање и зиање и но нешто, што се не би примило у дечијем срцу или глави са сухопарним речима васпитача, налази својевољно примање помоћу неузнемиреног и више концентрираног делања књиге. (Раес1. IV. 5. стр. 263.) „Она даје ученику у несносним часовима духовну свежину и чува га од шкодљиве расејаности; она му пружа добродошло опорављање од школског рада, а сачињава пак у исто време продужење школског рада." (Р. IV. 5. 263.) Из гореааведеног впдимо. дакле, како сматрају Немци де' чију књижевност. Не може се ни нама, Србима, пребацптп, — јер смо и ми установили дечију књижевност, која данас доста лепо напредује. И српски педагози увидеше преку потребу дечије књижевности, те почеше па њој радити. Из почетка издаваше приповетке у књигама, а данас имамо и дечпјпх листова. Тако н. пр налазимо 1858. год. књигу: „Примери доброд^тељи у приповеткама од Мател Костича," —„Пријатељ сербске младежи" од Тимотеа Илгића (II 1844. III. 1855.) итд. Касније већ видимо и песника падечијој књижевпости, међу којима се нарочито прославио Змај■ Јован ЈовановиЛ , те је с правом заслужио назив : иесник-иедагог. На послетку изиђоше и дечији листови, који пајблаготворније утичу на децу својом разноврсном садржином. Ето и дапас постоји „2/евем" Чика-Јовин лист (X. год.) и „ Голуб и (у Сомбору излази, XI. год.), у Србији имамо „ Ђаче" (у Нишу). Осим ових пмала смо листове : „ Сриче и (у Београду), „Мала Србадпја" (у Београду) и др. Но ти су листови морали угинути, јер је био слаб одзив претплатника. Па и ови листови, што постоје, тешко се одржавају Видимо, да „Невеп" тавори свој живот тешко. То је заиста немар ! Позната је малодушност књижара, који гледају у целом