Школски лист
— 164 -
књижевном раду — да добију велику новчану награду. Туже се н. нр. да српске изворне кљиге не ће свет да купује, те одмах нађу каквог преводиоца, који им што год „интересантно" — „ново" преведе, те је пазар добар ! Наши књижари искварили су укус српског читалачког света, те је с тога слаб одзив сирам срнских извориих дела. Да они нису иочели издавати којекакве романе : „Нану" итд., српска би публика слабо и марила за њу и другу недоношчад западне литературе. У томе лежи ствар ! Бреме би било, да сви позвани пренемо из сна, те да се постарамо за нанредак наше књижевности. Нарочпто треба да пазимо на избор књижеввих дела. Треба се старати, да младеж чита само опо, што ће јој служити на моралпу поуку и образовање ! По што сам овде у кратко навео развијтак п потребу дечије књижевности, то ми сада преостаје, да кажем : 1. Каква треба да је дечија књижевност? 2. Чиме трсба да се бави ? II. Кад посмотримо укупан рад на дечијој књижевности, видећемо, да се обделава у два главна правца : у правцу васаитном и научном. Оба ова правца извађају се у аесмама, арииоветкама, забавним играма и аоучним чланцима. 1. Песме су врло важно средство за васнитање, па шта више : и за науку. Вал.ана песма може више да користи, него сухопарна правила. Песма је мио облик, у ком деца лахко схваћају садржипу и смер њеп. Узмимо н. пр. Змајеве песме. Како ли радо читају деца Змајеве песме, или као што они кажу : Чика-Јовине песме! ? Змај је као песник много делао и у разноврсним правцима, те је тако рећп сишао у дечији свет ! Песме треба да пегују у српској омладини љубав спрам православне вере, српске народности, Славенству, а у опште љубав к човечанству. Треба да децп пружају примере родољубља, — па да одушевљавају децу на све, што је добро и леио. Треба у разноврсним примерима да доказују, како је лепо бити учтив, добар, смеран, стидљив, благ, вредан, како треба истину говорити, својим старијима послушап бити, — а за противно од овог иоказати иоследицу. При мер за то наглашујем, јер је он врло важпо средство за васиитање.