Школски лист

- 165 —

Треба осим овнх озбиљпих иесама да песме буду и нешто хумористичне (као што н. пр. Чика Јова уме), — па ће успех бити красан. Песме треба да буду лахко, разумљиво, правилно спеване и не сувише дугачке. Ту се још деци образује и естетичан укус, што је такође од велике важаости. 2. Прииоветке треба да се од прилике оним истим стварима баве, којима се и несме баве. И оне имају да служе за васгштаље, а од чести и за поуку у науци. Ко је вешт приповедач, тај зна то лепо да изведе Најлепше су оне приповетке, где ће се дете забавити, поучити у моралу и где ће своје знање проширити. Те приповетке могу користити омладини врло много. За дечије листове унотребљавајмо краће, а чим једужа приповетка, треба је у засебној књизи штампати, јер у дечијим листовима морала би се много пута прекидати, што баш није практичпо. Што се тиче садржипе приповедака, треба иазити, да се оснива на моралу, јер без тога и не вреди ништа. Шта је морал, то је већ сваком читачу познато, а паведено је п у овом чланку (говор о песмама), Из приноведака ваља дете да види : шта је добро, шта је зло, па да се чува од зла, а то ће у толико лакше увидети, у колико је у лешпе нацртаним примерима изведена приповетка и у колико су последице добра и зла наведене. „Никад не треба добро особито наградити, а зло особито казнити," већ треба оиом, који је на рђавим путу, показати, да и он може бити награђен, ако се поправи. Но најбоље је, ако читач увиди, да је награда за добро већ у њему самом и да је с тим задовол>ан, а да увиди, да се зло само себи освети, Особито треба да се у приповеткама истиче савест. „Треба изискивати, да у дечијем спису не буде описана животињска природа човекова, јер оиа треба да буде задржапа." (КШшег, а. а. 0. 1888.) Још се треба чувати свега, што деца немају потребе да знају. Ту спадају оне ствари, које по себи нису неморалне, али пх треба прећутати због природног чувства стида. (Кићпег.) Оно, што се приповеда, треба да буде пстинито, а особито треба обратити пажњу при прпповедању на природност, даље и на занимљивост. Приповедање мора да је живо и верно, да се дете ; у опште читач, увери, да је то заиста било. Само тако је постигнут успех !