Школски лист

— 14 —

даном иредузимају и да се ирописани записннци свуда тучно воде. У обште преиоручено је поменутим Школским Одборима, да настој<' г како би Србске народне школе уз задржање свог вероисноведног Јничпја зпхтевима и нрописима земаљског зпкона од 31. Листопада 1888. подиуио одговарати н тако као вероисповедне школе одржати са и нанредовати могле. (Наставиће со)

СВЕТОСАВСКА СВЕЧАНОСТ У СОМБОРУ На дан првог просветитеља србског пре св. литургије свршен је чим водоосвећеља у учитељској школи сомборској, којом су приликои приправниде светосавску песму умилно одпојале. После водоосввећења управитељ ј& иладежи држао говор о аманету светосавском. Светујући питомц«' и питомице овога завода, да у животу и делању свом }чител.ском и васпитатељском свагда имају пред очима православну веру и с њпм удружену србску народност, па да у духу светога православља и у љубави к србском имену, србском и црквено-славенском језик^ васпитавају и настављају млоди нараштај србски свему, што је поштено, дооро, лепо г истанито и користно. На светој литургији, коју је пре шстни г Љубомир Купусаревић са парохијалним свештевством у св. Иурђевској цркви најсвечаније служио, појао је хор приправнички умилно и складно и чињен је спомен покојним управитељима и учитељимн негдашње сомборске норме и смдашње учнтељске школе и освећено је кољиво исте школе. После одпуста ношена је литија у здање обновљене ередсредне школе сомборске, где је у дворани више девојачке школе уз појање оби тропара Светитељу Сави свршен чин водоосвећења и благословена су школска деца у свима разредима. После водоосвећења стулио је на катедру испитани србско-народни учитељ и заменик учитељски у вишој девојачкој школи г. Иван М. Поповић и држао је говор у стиховима под насловом „Свети Сава", који говор чигаоцима нашими у овом броју Шк. Листа" обнародовасмо. После говора и песме светосавске, коју умилно одпојаше ученице више девојачке школе сомборске, вратила се литија уз звонење звона у цркву — и тим се светковина завршила. В.

Д 0 П И с. Из Сурчина. (-|- Иетар Мутавџић.) Дне 22. децембра прошле године уграби нам из кола нашег пемила смрт вернога и ревнога нам друга и нријатеља Петрн Мутавџића, учитеља у Добановци, у вајлепшем мужевном добу у 48. години живота његова. Покојник је рођен у Добановци. Жеља га је непрестано вукла за учитељским сталежем, тога ради оде у Митровицу, те свршивши тимо учитељску школу, буде именован за учитеља у родном си месту, где је служио пуне 23 године врло ревно и сјајно, док га не затече смрт. Реченога дана обављао је покојник своје школске послове, а у 8 часова на вечер истога дана предаде душу Богј ' — угуши га кашаљ е те тако оетаде иосле њега уцвиљена му супруга са петоро деце. Глас о његовој смрти дирнуо је немило не само његове садругове и пријатеље, већ и свакога онога, који га је иознавао. То вам бејаше муж, у којему је могао сваки човек наћи отворена и искрена брата и пријатеља, сталеж учитељски лепу наду, а домовина вреднога сина. При погребу је билодо двадесет учитеља и три учитељице, који у знак поштовања поставише