Школски лист

— 15 —

покојнину на лес леп венац са надписом: „Учите.вско друштво зеиунскога. котара." На спроводу дне 24. децембра беше преч. г. г Борђе Месароваћ свештеник у Сурчину, г. свештеник Живојин и Атанасије Тошић, а покојника ношаху у цркву, а одавде на гробл.е учитељи и појаху тужну пе•сму: „Свјати Б о ж е". Адолфо Марковић проговорио је ганут-1>иво слово, после којега чуо се многобројни клик : „Бог да му душу про■сти!" Из тога се види. да је покојника сваки, који год га је знао, веома поштовао. Ради тога лепа хвала буди пзречена свима од стране „учите.вског друштва земунскога котара," који не жалише труда, при онаком рђавом времену, већ учинише незаборав.веном покојнику последњу почаст, те му спровод увеличаше, — а теби, Петре драги : „Лака црна зем.тца билс, слава вечној успокеип и иокој души!" У Сурчину дне 15. јануара 1890. Ј. Ц е т и н а, учитељ и тајннк учиг. друштва.

Школске вестиИз шкела Сомборских. Због заразних болести, које се међу децом у Сомбору појавише, затворене су биле најпре овдашње римокатоличке, а ■од св. Николо до св. Јована затворене су биле све србске основне н ви111 а девојачка школа сомборска. По дозволи градског Физиката 8. јануара отворене су све ове школе и сад се у њима редовна настава држи. Раздавање обуће сиромашној школској деци. Како су школе сомборске чптав месец дана затворене биле, то се снремљена из дотичних заЈклада обштинских обућа сиромашној децн школској тек у очи св. Саве раздати могла. Тога дана после 11 часова пре подне раздато је у присутству изасланика м. црквеног одбора сиромашној школској деци србској 70 пари чизама, 120 парн зимских ципела п 25 пари опанака све у вредности од 520 Фор. Ово се доброчинство чини сваке године из закладе, коју су на цјел ту први освовали покојни Димитрнје Поповић свештеник и Антоније Коњовић градоначелник, а коју је знаменито умножио легптом својим Марко Бнкар негдашњи грађанпн и члан сомборске црнвспе општнне. Избсри учитеља. За учитеља у Српском Милетићу изабрап је Павао Ћосић бивши учитељ у Мајшу. За учитеља у Баји н*абран' је Сава Глибоњски бнвши учитељ у предградској Селеначкој школи у Сомбору. Именовања. За учитељицу у Долову нменована је гђца Олга Ракићева, а за учитеља у пстом месту Милан Новаконић. Светислав Јовановнћ ночзтављен је за учитеља у Ботошу. Душан Мушицки свршени приправннк пристављен је за привременог учитеља у Канаку. Стеван Вујадиновић свршени прпправмик наименован је за пр. учитеља у В. Радинце. Госпођица Катарина "ТриФуновићева испитана отлична учитељица србсна наименована је за намесну учитељицу у Белегишу. Умировљење. У заолужено стање мира гтављена је Јелена Станојевића учитељица на комунклној школи у Руми.

НЕКР0Ј10ГТеодора Ракићева учитељица у Породину у Србијн преселила се у •вечност 19. Новембра о. г. у Новом Саду у 26. години млађаног живота свог. Покојница је рођена у Бајши, свршила је вишу девајачку школу србску _у Новом Саду са отличпим, затим учптељску школу у Сомбору годпне 1884.