Школски лист

— 31 —

дољно-варошкои предграђу и го у срзди између средишње и садзш1Бе дољио-предградске школе ; у ову би се ииао смезтити II и III. разред, а го отуда, што би се из садашњз дољча-иредградске школе узео II. разред и овде сместио, а III. разр., који је ;:з исте школе ј средиште прелазчо, остао би у тој новој школи као III. паралелии разред; тим би се знатио олакшало средишњем III. разр., у којп би се онда стицала деца само из средчшњег и ковииско-предградског II разреда. Ш го се тиче женоког I., II. и III разреда ; овдз би се могло само тако номоћп, кад би се I. разред одузео и са мушкчм I. разредом — као и у иредграђима — спојчо ; тако би осгао оида сачо II. и III. женски разред, којч бч ипак око ч преко 70 ученица бројао, али су тек два разреда у место три. Овим би се нач шом но мом мњењу учииил > то, да би се с једие сгране одродбч законито одговорало, с друге пак сграче зчатно би се иапрегку школе ч уси >ху у њој приц)Могло, а иа нослетку н здравственим околиоетнма дечијим б^аготворио бн иослужило. Ш то се похођања школе тчче, то н овз, к>о и ироипе године, са болом у души конетатоваги морам, да оно ннје нч мио боље од нрошле годчие; јер — кдд се узме, даза свдкидашњу школу има упчсано 863 деце и го 438 мушких н 430 жзнских, а у школу се почегком године унисало 312 мушких н 227 жеиских, свега 539 деце, онда се види, да само двз трећииз у школу завири, а в пнз него трећина, илл 329 децз никад! школе и пз видл. Па још к <дсе узме, да и од ове две трећине не доврш? свч школску годину, него је у теччју годиие мчоги ншусте. оша изизн, да гек нмцго преко ноловнне школу довршч ! — Ово су заиста врло жиосни знацч но свест поједаних родигеља с једне, а по нзмар полиг. власти с друге стране. Остаје ми још, да на сиоменем, да је у Пегак 9!21. Јуна после подне одржан исиит нз појања и то нрво из ноталног, како теоретпчног, тако и практичног, к)ји је на подауно задовољзтво испао, што ликовођи госп. Ачгончју Освалду па похв иу служити мо же. — За тим је био испит из обичнег складиог иојања са свом школском децом, које је предавао учитељ г. М К. — Овде се приметити могло, да догични г. наставник иије извео све оно, што беше наставнии планом обележено, јер на захгевање, да деца одпоју један светитељскн коидак, одговорено је, да ова нису учила, то је по његовом нзразу његова ствар (т. ј. истог насгавника). Усљзд оваке нзјаве није се могла никаква оцена изрећи. У Старом Бечеју 10Ј22. Јула 1889. године. Стеван ЖекиЂ, учитељ и местних срп. вероис. школа управитељ.