Школски лист

— 41 —

Ма да се вели, да смо у веку цивализације, ипак још неемо дотерали до дотпуна схваћања тога узвишенога имена, те је по духу још — иа жалост — и даиас иокварена времена тај назив и сувише прост, њему тај назив још и данас мало зничи, не уиуштајући се у дубље размишљање о суштини самога појма. Но има данас, као што је и свагда било, као што ће и свагда бити људи ширих груди, мужева, који имају шири поглед на свет, који могу друкче: да зароне у испитивање појединих појмова, те износе свету резултате, до којих су дошли. То су велики умови, који, схваћајући потпуно с једне стране дух времена, а с друге стране нотпуно увиђајући извор праве среће народа својега, показују народу својему пута к срећи, пута напретку и показују прстом на праве пријатеље, па које се може народ слободно ослонити. Ти велики мужеви су свакоме народу показивали на школу, као на извор среће и напретка, а на учитеља — као на најбоља пријатеља. Зар смоједанпут наишли, читајући дела појединих великих умова ; како нам се довикује : „У којој држави не ваљају школе, та је држава на путу пропасти." А лорд Бројен довикује онима, који игнорују учитељство: „Доћи ће време, када ће учитељи решити: шта да буде од Европе." Ако пажљиво читамо историју васпитавања, ту ћемо наићи, да су још стари народи високо ценили школу и учитеља. Тако н. пр. : Индијанци веле : „Човек на земљи има нарочито три особе да поштује : учитеља, оца и матер, учитељ му, веле, даје увиђавности." Прво правило религијозног васпитавања у Јевреја гласило је : „Учитеља својега поштуј више — но оца; јер ти он ноказује пута будућем животу. (Талмуд стр. 27. од Б. Дајча.) Дакле : стари су народи за закон стављали поштовање учитеља, а данас не само да није тај случај, него се ни из далека не обраћа на учитељство и на школу му онолика пажња, какву заслужује. Та само да нисмо тако заборавни, а већ кад јесмо, ено је забележено у историји културног развића, ту се јасно може видети : какву су мисију вршили учитељи.