Школски лист

— 42 —

Кад год је требало какво теже дело, дело од већег замашаја извршити, увек су били ту и учитељи. Па и дан-данас учитељство дела ополико, колико може, а кад би се на њ обратила већа пажња, то би двојином толико радило. Потреба за опстанак тако је да нас развијена, да су и учитељству крила сломљена, те не може да слободно узлети, а кад би могао смело и хладпокрвно ступати у ту борбу, онда би се видело: ко је учитељ ! Назив је ништав. Не репите ! Та зар исти назив иије иосио и паш Спаситељ, носио га је и св. Сава, први српски просветитељ и учитељ, који је збацио круну царску, па узео тај за многе „ништав" назив. Врло много захвата појам „учитељ," па и кад се специФикује и онда захвата врло огроман територијум делаља. У главноме се своди учитељев рад на ово : он сирема, да се с иравом и ионосом може носити име народа, у којему је дотични ионикао ; сирема га, да иостане достојним чланом људскога, друштва. То је, што се у првој линији захтева од њега У колико је то тежак посао, у толико је племенитији и племенитији и узвишенији и може се с правом сматрати за цело пад деловима, — а они пак, којима је у део пао тај свети позив, могу се смерно поносити њиме и трудитп се, да што боље одговоре својему светому задатку, који им је Богом одређен. Но то је, као што рекох, у главноме његов посао; али осим тога, што мора сваки учитељ, да врши, који с већом, који с мањом срећом и успехом, чекају њега много и много других послова ван школе, ван ова уска круга дечија. Таиучитељ је и човекиправославни хришћанин, грађанин, Србин и отац. У свему мора он бити узор ; у свему он мора показати: какав ваља да буде сваки. Но — махнимо све ово на страну, а задржпмо се код школе, у коју је упрво очи народ, држава. Кад је тако велика сила школа, кад је она средство за одржавање народа и државе, онда су за цело дужни учитељи, као раденици у њој, да према светом позиву сав свој живот посвете школи и њеном унапређењу. Може ли се то постићи'? На то је питање лако дати одговор.