Школски лист

— 54 —

сора, а кад се србска учитељска школа у Пакрацу отворила, по жељи срдца свог отиде он тамо и штедром помоћу свог великог добротвора блажепоупокојеног епископа Никанора Грујића сврши педагогијске науке и положи учитељски испит са отличпим успехом. Године 1876. буде изабран Красић за учитеља вештбаонице у новооснованој тада учитељској школи у Г. Карловцу. Ту почиње и његов књижевни рад. Уз неуморно делање у школи Красић је радио као трудољубива пчелица на књижевном пољу ; преводио је с немачког језика више књига, а најзнатнији су му преводи : „Ново васпитање од Кехлера," у којему се излажу Фреблова педагогијска начела и које је дело вис. Школ Савет за помоћну учевну књигу одобрио и „Приповедке из старога света од Херцега," које је дело Матица Србска наградом увенчала ; „Гимнастика за основее школе." Оригинални радови Красићеви јесу ови ; „Устанак у Босни од 1875—1878." „Љетопис манастира Грабовца." „Опис манастира Ораховице," а најзнатније му је међу овима дело : „Манастир Лепавина," које је у Љетопису Матице Србске и у засебној књизи штампано и садржи у себи редке и до сада слабо нознате податке историчне о страдању нашега народа и о гонењу вере православне у првој половини прошлога веаа у Хрватској војничкој крајини. Ови радови јесу неоцењено благо за познавање прошлости србскога народа у овој држави. Покојник је брижљиво скупљао и народне умотворине и нздао је: „Србске народне песме старијег и новијег времена." 1880. Народне приповедке, које је он из уста народа у Славонији и Хрватској прибележио, штампају се већ од дужег времена у Љетопису Матице Србске. Многа дела покојникова педагогијског, језикословног и историчког садржаја штамнана су у разним часописима србским. У њему је и „Школски Ј1ист" изгубио једног од највреднијих својих сураденика. Последњи чланак његов под насловом : „0 неговању радљивости код деце" штампан је у броју 5. и 6. овога листа од 1889. године. Митроносни песник србски покојни владика Никанор Грујић пазио је Владимира Красића, подпомагаога је за време учења и њемује поверио издавање својих превода. Ово је поверење свог великог добротвора Красић подпуно оправдао и његовим настојавањем и под његовом редакциом изишла су на свет чувена дела славнога Буља: Приповедкеи: Савети мојој кћери, којеје