Школски лист

— 55 —

са Французког превео блаженоупокојени епископ Никанор, као и „Животописи светих угодника и угодница Божијих," којејеисти епископ написао. Владимир Красић био је веома талентиран и ванредно трудољубив човек. Тај неуморни и човечију снагу превазилазећи труд његов пореметио му је здравље и он је већ од више година болу своме у Глајхенбергу лека тражити, али је на последку пре неколико месеци у постељу лећи морао, из које се није више предигао. Њега оплакује верна му сунруга госпођа Ана рођ. Јанковић, која га је за време дуготрајне болести његове без одмора дворила и оплакују га још остарела мати Ева удова Красићка у Саки, коју је до последњег часа свог са синовњим поштоваљем верно и савестно подпомагао и која је у њему сада подпору своју взгубила, две удате сестре и један брат, који су се с њим дичили, а оплакују га и многобројни пријатељи, који су уважавали красна својства племените душе његове. У њему је школа србска изгубила најваљанијег узор-учитеља, који је својим трудом постигао редку вештину, да је ученике и ученице из сва четир разреда у стању био непосредно и у један пут са наставом цјелисходно и са најбољим уснехом занимати. На цветни четвртак 22. Марта после подне пренесено је тело покојпиково у храм Св. Николаја, где је свршено свечано опело, при коме су уз началство нречастног г. проте Николе Беговића чинодјејствовали : пречастна господа Никола Живковић прота, проФееор и катихета — и Манојло Грбић катихета и проФесор учитељске школе. На опелу говорио је надгробно слово г. прота Беговић, споменувши неоцењене заслуге покојникове за школу, народ и србско књижество. После опела крене се спровод на гробље у најбољем реду. Напред иђаху школе : србска основна, за тим комуналне, банијанска, раковачка, градска мушка и виша девојачка школа и србска учитељска школа. Србска православна обштина уз вођење свога председника велештованог г. Петра Слепчевића учинила је врлом и љубљеном учитељу свом на најдостојнији начин последњу почаст. Пред свештепицима носио је један ученик србске основне школе венац, а две ученице исте школе подржавале су ленте од тога венца. На самртном одру и на колима бејаху смештени венци супруге, родбине, пријатеља и штоватеља покојникових.