Школски лист

— 60 ~

обележеном нацрту недостаје она права васпитна цељ, која је главна цељ, која је главна дељ једне школе, а не научна страна. Многе је, вели, планове прегледао и тражио ту главну цељ, па је баш најмање на љу наилазио; једино је наишао тачно изложено у плану јеврејских пештанских учитеља. — Васпитање се мора у народној школи системисати. Главно начело ваља да се створи, нека целина, с тога навађа неке грађанске врлине, које би ваљало природним током, да се у школу унесу и у срца дечија удубе; такове врлине требају да природним током кроз све разреде протичу. Од говорника слабо је ко споменуо о веронауци, особито о молитвама, како би као средетво благодатно могле да утичу у млађана срца ученичка, а не мање и о писменим радњама. БлагојевиЛ (завршна реч). Говори о начину састављааа плана као и о разним мњењима о овоме, као да би ваљало месечно и недељно поделити све градиво. За тим у строгом смислу о специјалним плановима, који су привезани за сахат и минут, што никако говорник не може да одобри, јер никаквих правих разлога за то не налази. То, вели, ваља сваки учитељ сам себи да распореди. Пе смемо учитељу спутати руке, него му слободне руке оставити, ако желимо вапретка ма у ком обзиру; све би ваљало потанко понабрајати, шта се има свршити, али не привезати за дан и за сат. Одговара Косовцу због здравља и гимнастике и вели, да је он баш отишао тим у специјалну дебату. Што се тиче језика, са педагошког гледишта стојао би и он на том становишту, што наука прописује, али он држи и да и са околностима и приликама мора озбиљна рачуна имати. Сили се, вели, покорити морамо, па кад морамо, оно удесимо онако, како мислимо, да би најбоље било ; дужност нам је, да ми нашу морамо исказати. — Одговара Лотићу у погледу систематисања васпитне стране у народној школи и вели, да цел свију наставних предмета одговара укупној васпитној страни. Према приликама се и васнитање удешава, а никако се што систематисати не може. — Настаје друго, много важније питање, а то је, на ком језику, да се учи наука вере ? Она је моћно средство за развијање моралне стране човекове, али само онда, кад је духу и узрасту дечијем прикладна и појмљива. Држим према томе, да би врло умесно било, да се у I. разреду уче деца молитвама на српском језику, кад се не би морало каеније учити на славенском, па шта би тиме добили и постигли? Једне би године једно учили, а друге би године то исто кварили, а то не смемо да чинимо, него морамо остати при оном, што ће касније да наступи, па наравно са избором и са тумачењем. — Да би и писмени састави морали да дођу, разуме се само по себи. Еосовац. Одговара: шта је снецијалисање, а шта је начелно. Гледе језика не стоји оно, што Благојевић држи. 0 начелној дискусији, о сили не може бити ни говора, јер, вели, кад ми начелно говоримо, не смемо о сили говорити. — Лотићу одговара и примећује, да настава у једно и васпитава, за то нема места у народној школи „систематисати васпитање." ЛотиК. Одговара Косовцу и брани своје становиште, па за разлог своме тврђењу, како се браћа у Србији, судећи по непрестаном обрађи-