Школски лист

61

вању реалних ирактичних радова у њиховим стручним списима најмање, или управо врло слабо обзиру и израђују васпитну страну. Ј. МихајловиЛ. Усваја у целости Благојевићев нредлог и потпомаже га, да би ваљало иримити предлог о анкетној комисији, те да се поднесе молба Шк. Савету, али тако, да, кад би анкетна комисија свршила свој рад и поднела Шк. Савету на одобрење, онда не би био израз воље свију учитеља, него би ваљало цео операт поднети будућој учитељској скупштини, која би се ли ради те цељи имала састати и да овај прегледи, своје примедбе учини, или одобри и тада послати на одобрење вишој власти. Председмик. Разјагнњује говорничке предлоге и вели, да је код свију говорника крајња тачка једна и иста, само су друге илустрације. Моли Благојевића, да прочита свој предлог. БлагојевиК. Чита свој предлог у погледу распореда учитеља и појединим разредима и према разним могућностима учитеља и разреда, да анкетна комисија такав наставни план створи, који ће цели да одговори. КостиИ. Чита Косовчев предлог. — Гласа се. — Прима се Благојевићев предлог са донуном Михајловићевом. Председник. Завршује седницу за ово пре нодне. Заказује другу седницу за после подне. (Живео!) * *• * Председник. Отвара другу седницу и нозива перовође Марића и Поповића, да записник воде, а Костића и Лотића, да говорнике бележе. За тим лепим речима приказује скупштинске госте, браћу учитеље из Србије: Којића, Петровића, Јовића чланове гл. учит. одбора у Београду, Костића и Јоковића учитеље из Лесковца. Скунштина их поздравља са: Живели ! — Нозива извештача Благојевића, да свој, односно извршног одбора предлог о књигама разастре. БлагојевиИ. Говори о важности школских књига — учебника — и то са начелног гдедишта, какве треба да су школске књиге, какве су нам данас, како и у колико се дају поправити. — Вели да је најглавније питање, да ли шк. књиге требају, или не? Већина шк. људи се изражавају против сваких шк. књига, учитељ је сам књига и ако мора бити, то да се све концентрише у једној. Па и тамо, где је нормално стање школа, није то пигање још решено. А шта да кажемо код нас, где су нам школе, опет понављам, у изузетном стању. Ту слободно могу, шта више: морам да тврдим, да су нам од преке потребе, ту их мора да буде. Поглавито мора да их буде због језика, јер овп заузимају највећи део шк. времена. Даље наводи разлоге за учевне књиге, без којих не можемо да будемоПа како да буду удешене ? Морају постепено се удешавати ирема дечијем развитку, да су складне, не смеју имати у себи противречитости и обарања онога, што су нре научила ; јер једно учити једне године, па то исто обарати, значи: ићи унатраг, а не у напред. Морају бити у потпуном смислу логично и схватљиво написане и да их лако разумеју они, којима је она намењена. Садржај мора бити према плану удешен иуоквиру његовом. И по спољашности морају да одговоре цељи. Још се једна околност