Школски лист

— 97 -

лића, који се са дарежљивости своје обновитељима гимназије Карловачке назвати могу. После ове значајне беседе св. Патријарх са свештенством уз појање духовних песама и звон Ј њз звона врати се у саборчу цркву, праћен од посланика и скупљене одабране публике, у којој беше и нас некојјико старих негдашРБих питомаца Карловачке гимназије—из разних крајева, који се растадосмо са топлом жељом, да се 1. Октобра 1891. онет еастанемо у Карловцима при освећењу ведикољенног гимназијског зд^ња и приликом стогодишње светковине Карловачке гимназије. Један стари питомац гимназије Еарловачке. Бр. 25. ех 1890. 189. XX о з и в на учитеље и учитељице без учитељске штацијеПошто у подручју овога одбора више онштина има, које не ће да попуне сво.ја учитељска места сталним оспособљеним учитељем—односно учитељицом, већ постављају привремене и иеоспособљене учитеље, то се овим нозивају сви учитељи и учитељице, који по уредби за српске народне школе од године 1872, имају прописану учитељску способност, а немају места, да се пријаве овоме одбору и да поднесу у одостовереном препису своју сведоџбу о учитељској способности, како би их овај одбор у смислу горехваљене уредбе могао именовати за учитеље у оним оинггинама, које не ће: да изберу себи сталног и оспособљеног учитеља — односно учитељицу. Из седнице епархијског школског одбора бачког, држане у Новом Саду 20. марта 1890. Васа Пушибрк, потпредседник.

И 3 Ј I Б А. На ствар учитељске скупштине у Бечеју — 4. и 5. Априла 1390. гсд. У сувременим нашим новинама, а у белешкама са учит. скупштине у Ст. Бечеју помиње се и моје име, с тога имам разлога на нека неоснована мњења одговорити. Пише се у 43. броју Браника: „да Р. Поповић није хтео свој операт извршном одбору учитељске скупштине у Сомбору поднети, но га је поднео г. Вукићевићу, да га у ,ДПк. Листу" штампа и скупштини поднесе. — С тога се предлог није могао ни проучити, а известилац сам није дошао на скупштину, да протумачи и брани свој операт." Је ли то баш тако?! Да видимо! Примим 1. нашег Фебруара нисмо мени врло штованог, незаборављеног некадашњег учитеља мог благородног г. Н. Ђ. Вукићевића. Позива ме ту, мислећи, да сам јамачно већ и од одбора нозван, да у смислу решења В. Кикиндске учитељске скупштине спремим предлог о ху-