Школски лист

— 86 —

Осени ме, оснажи ме, укрепи ме, о Господе, олакшај крст овај, који на мене полажеш и који са страхом на себе узимам, Твојим светим крстом, којим си нас спасао од ропства вражија, просвети ум и срце моје и укрепи немоћ моју силом светоносног и живоносног васкресења Твог, којим си просветио и оживио све и сва — и онда: „ое рлкх тбо и , к&ди мн^к по гллгол^ тв01л\у " Приносећи тако престолу Свевишшег топлу молитву и благодарност у часу свечаног заузимања митрополитске столице, осећам у души својој уједно и дубоку благодарност ирема узвишеном, добром и милостивом господару земље, Његовом царском и ап. краљевском Величанству Францу ЈосиФу I., по чијој сам милости и највишој потврди узвишен на ово највеће и најодличније достојанство овопределне цркве сриске. Непоколебива верност и лојална поданичка оданост према престолу ГБеговог царског и апосголског краљевског Величапства живи и дубоко је усађена усрцусвакога Србина—као стара, од прадедова својих наслеђена врлина. Па та врлина и мени је као правом Србину и српскоме сину урођена. И ја ћу је кроз цео век свој, сходно данас свечано овде положеној присези, са искреном ириврженошћу и лојалном оданошћу у грудима својнм неговати и сву снагу своју по примеру мојих претходника на увеличање славе и светлости прејасне круне Његове заложиги и свемогућем Творцу, цару над свима царевима, топле молитве слати, да Његово царско и ап. краљ. Величансгво премилог краља иашег Франца ЈосиФа I. са целим прејасним владајућим домом Његовим у постојаној срећи, здрављу и ненарушимој трајности сахрани, одржи и благослови на многаја љета. После ове срдачне и благодарне изјаве за пријатпу дужност своју сматрам, да и Вашој Преузвишености, као краљевском поверенику, при свечаности овој пред лицем цркве најтоплију благодарност одам на поднесеном труду и указаној ми пријатељској наклоности. Не ласкам ни мало, иити претерујем, кад ми је част Вашу Преуввишеност о томе уверити, да овострани народ српски за минулих 200 година, од како се у овој новој домовини својој настанио, никада није именовање краљ. повереника за црквене народне саборе своје таким расположењем и одушевљењем примио као именовање Ваше Преузвишености, на кога сву наду и уздање своје нолаже, да ћете Преузвишеност Ваша као прави сриски син и по крви и по вери, коме су тегобе и јади наши исто тако познати као и нама самима, својски и свесрдно моћним својим упливом порадити како горе, тако и доле, да нам једном сине супце боље среће и лепше будућности како по цркву и школу, тако и по цео мили народ наш, да ћете не само венац дојакошњих заслуга Ваших још лепше окитити, него и трајни спомен у срцу народа свога на вечита времена оставити, — па за то у именовању томе и сматра народ српски особени благоводителни знак отачаске љубави и милости Њег. Величанства. Па за то Вас и ја као духовни старешина народа српског како у име своје, тако и у име целог народа српског молим, да благоизволите у званичном извешћу своме Њег. цар. и ап. кр. Величанству вајтоплију