Школски лист

— 87 —

благодарност нашу на тој великој љубави и милости изјавити и уједно уверити Га, да у пространој аустро-угарској монархији само таких инама подобних, али вернијих и нриврженијих поданика нити је имао, нпти ће икад имати, него што је народ српски, који верност и оданост своју не носи само на језику, него који ју је за минула пуна два века свога овдашњег бављења имањем и крвљу својом на небројеним бојним пољима делом носведочио и у пуној мери оправдао, па који је готов и данас против сваког како унутарњег, тако и спољњег непријатеља миле нам домовине и прејасног ирестола Његовог крв своју пролити и имање своје жртвовати. По чистосрдачној изјави и молби овој обраћам се вама, славна и велеуважена госнодо народни заступници—и свечано изјављујем: да ако ме је за прошлост моју ишта у стању било наградити, ако је у садашњости за мене ишта лаекаво, а за будућност много обећавајуће, то је за цело родољубиви избор ваш, са којим ме између старије, способније, на и заслужније браће моје у Христу за духовног старешину, за архиепископа и митрополита нашег изабрати изволесте, на чему вам из дубине потресеног, али уједно искреног и иризнателнот срца и овом приликом најтоплију благодарност изричем. Ја вама, господо и браћо, нисам стран и непознат, сви ви мене са малим изузетком веома добро познајете, ово из прошлих сабора наших, као многогодишњег проту сомборског, ово пак као епискона темишварског. Мој живот и моја тридесетпетогодишња јавна радња на црквенопросветном пољу нагаем отворена је књига, у коју свако загледати може и сме, па из које сте без сумње и ви, госнодо, увидели моја добра својства—исто тако, као и махне и слабости. без којих ни један смртни није, те сте према томе и оценили и за достојна нашли, да ме за црквену поглавицу своју изаберете и на престо некадагањих славних патријараха и митрополита српских уздигнете. Па и ако вам у часу овоме нисам у стању са поуздањем неким обећати, да ћу то вагае лепо поверење и сваколика очекивања у свему и свачему потпуно онравдати и испунити, јер је будућносту Божијимрукама, нигата мање, него толико вам већ сад обећати могу и смем, да ћу и у нанредак свагда остати онакав, какав сам у садашњости и за каквог ме сматрасте онда, кад сте ме изабрали, па за каквог ме сматрате и држите и данас. Чисте руке у свему и свачему, јасна и отворена искреност у свакој радњи и подузећу, чврст карактер, добра воља и неуморима тежња за све оно, што се клони на добро, на корист и на унапређење св. православне цркве, школе и просвете, а у границама црквених и земаљских закона; то је у кратко мој програм, кога сам ее дојако држао, па кога ћу се и одјако не само придржавати, него и сву своју снагу заложити, да уз припомоћ вашу и св. Синода, као главних чинитеља, у самој ствари с проводом и остварим. Ја знам, ја сам уверен, да остварење тога програма, као и задатак оаај, који ме чека, није мален и лак, него на против огроман и те-