Школски лист

— 107 —

од цеви иалази се реФлектор, који светлост на добош баци, а уједно и спречи, да онај који говори не засене. Говорил се у висини малог „ц", које у секунду 128 таласања чини, у уста од цеви, то се цртање на кругу одма јасно види, које оку у секунду 128 четвороуголника предкаже, до чим сви други кругови, због брзог окретања као сиве пруге изгледају, пошто црни четвороуголници и беле површине се једно у друго сливају. Је ли ,ц" врло ниско или високо, то се четвчроуголници дотичног круга покрећу на десно односно на лево. Може се дакле на Фоноскопу са свим тачно унознати, да л' се звук одвигае високо или ниско употребио, јер се и најмањи покрет звука разнознаје. Одговара ли број у секунду оку предказани четвороуголника, броју таласања у цеви говореном или певаном звуку, то се цртеж дотичног круга предочи. Што је виши звук говора оног, који апарат употребљује, то цртање на добошу стоји више, и обратно. Може се дакле при говорењу у цев одма оку и висине говорног звука јасно представити. Висина звука је бројкама обележена. Апарат се малом променом на месту за окретање, да за сваку врсту звука удесити, тако да га и деца и одрасли могу да употребе. Форшхамер је решио ироблем онтичке примене висине звука на најједноетавнији и најјаснији начин, Научна важност његова изналазкаје стог од ванредне вредности, те без Фоноскопа не би требао да је ни један Физикални кабинет. Али нас не занима овде њег.зва научна, но практична вредност на пољу наставе глуво-немих, коју је изналазач при изведењу свог апарата пред очима имао. Нрвобитно је изналазач мислио, да ће глуво-неми помоћу тог инштрумента и певати моћи. Оправдана пак сумња разни стручњака, боље му га је ноучила. Сада се само нада, да ће употребом Фоноскопа глуво неми моћи висину и дубљину свога гласа самостално унознати и управљати, те је стручњака о овој вредности и убедио, Он је дуже време у разним заводима за глухо-неме покушаје чинио, свој апарат гласовитом механичару Кенигу у Паризу предказао. Читаоце ће дакле интересовати, да докуче, какви су ти понушаји били, и да ли се на пољу наставе отуд каква добит очекивати може. Фоноскоп је тако удешев, да одма ио три глухо-нема могу на њем да суделују, без икакве сметње; јер сваки на другој страни ормана место узима и другу цев употребљује. Нитомци стоје или седе, како њихова величина захтева, пред снравом. Окрећу уста од цеви за илин споља и нешто у вис. Тако реФлектујући пламен осветли добош. Тад претисну уста на уста цеви и говоре извесни вокал, најбоље „а" у цев. Је ли вокал снажно положен, то ће ваздух тако јако пламен од плина отиснути, да ће га скоро угасити. Да се то снречи, то се постављањем ваздушњака (НиЛћаћп) на цеви за говор, један део ваздуха одведе. Онај који говори, види тад одма на добошу, у којој звучној висини говори. За глухонемог је значајно, што појавом цртања, нокретање свога гласа у висини и дубљини упознаје, а тиме је могуће, да ћз дужом вежбом моћи по вољи и иуно евесно високе и дубоке звуке нроизвађати. Тиме би се знатно настава глухо-немих унапредила; али стручњаци то све временом и трудом и на природнији начин ностигну, те се тако цена Фоноскопа (420 динара) не изплати. Осим тога почетнике неби