Школски лист

— 108 -

могли овде са успехом поучавати, јер се захтева не само извесна душевна зрелост ученика, но и владање говзрним органима и неко разумевање, да би апарат имао вредност за говор код деце. Кад све то није случај, нити може да буде, тада он не може бити помоћно средство у настави глухо немих. Даље махне тако устројеном Фоноскопу су: а) што се само од мало ученика на једном да употребити; те стог није за разреде, но за појединце; б) што се опити само у мрачном простору врше, а у оваковом су глухо-неми нерадо, те је тако и споразум с' њима отзштан ; и в) што би се контр^ла чувења дечијег говора учитељу самом отештала. Из свега тога види се, да фоноскоп није створио нову епоху у образовагву глухо-немих, те би се тиме шта више настави можда пре нашкодило но помогло. Ипак је вредно апарат видети, кад^год опробати; па што није усавршено — шат може још да буде. — Тиме би се тад без сумње настави много допринело; а за сад се коначна нресуда не да још изрећи. Да речем коју и о „аудиФону", којим се мисли глухо-немом слух повратити, држим да није нужде. Прво што је иети подробно описан у Просветном гласнику, II. год. Ш. св. стр. 103 по г. М. Ђ. Станојевићу; а друго што се данас увидело, да је његово мнимо дејство и сувише баснословно; као год и начин американског про®есора Рихарда Рода, који га је довео до тог проналазка. Рихард Род одиста није био глув но само наглув, а то врло неприметно. Јер између доброг чувења и тоталне глувоће има на тисућу нианса. Када би дејство тога проналазка било тако спасоносно, то држим да би изналазач за најкраће време морао бити други Крез, а заводи за глухо неме не би се сваким даном множили, но би и по све излишни били. Кад то није, тада и аудиФон има само шпекулативну вредност. Место дакле да трошим овде још коју реч, расветлићу у идућем оделењу најновији медички покушај на пољу ове наставе. (Свршиће се).

ГИШНАСТИКА као школски предмет и њзн историјски развитак. (По |-2Црз7- 2Слен:зсе-зг прера-^ехз:®). Још у старо доба старали су се људи о том да се тело систематички развија, како неби оно иза душевног развитка заостало. Снага у народа није се мерила само по душевној снази, већ и но телесној. У старих Грка се за телесни развитак својих грађана сама држава бринула. Атињани су подизали величанствене зграде у којима су се младићи учили гимнастици. Највећи, и најотменији људи у држави управљали су гимнастичким заводима, и презирали су оног ко се није старао о изображавању своје телесне снаге. У Шпарти се већ терало до крајности. Тамо је дете више при