Школски лист

— 109 -

падало држави него породиди. Слабу и унакажену децу су чак и убијали а код здраве на све могуће начине развијали телесну снагу. Биле су у Грка и јавне светковине на којима су се надметали вештаци у трчању, скакању, борењу и другии телесним вештинама. То је све било у добу на 600 до 400 год. ире рођ. Христова. И код Римљана се телесна снага јако ценила. Деца су се вгџбала у телесној снази. И код њих су се ио циркусима снажни људи приказивали. Па и стари Немци нису у том погледу заостали, иза Грка и Римљана. За Немце знамо да су приређивали светковине на којима су младићи морали прескакати преко врхова оштрих мачева и конаља. У средњем веку је опет племићство неговало гимнастику. Васпитање племићких младића састојало се у главноме у том што су учили борпти се, скакати, трчати и управљати оружјем. Грађански сталеж није у то доба неговао гимнастику, и што се већма грађански сталеж развијао у толико је већма гимнастика опадала. Тако је све до Ремормације ишло. РеФормација је тек наново дигла углед гимнастици. Као год што свака душевна снага захтева и неку телесну јачину тако је и за време покрета, коју је реозрмација изазвала у Европи, наново оживила и гимнастика. Још Мартин Лутер је опомпњао немачку младеж да снажи тело своје. Као да се предвиђало да ће за одбрану нових идеја требати снажних мишица. Иа свршетку осамнајстог столећа били су Жан Жак Русо, Монтање, и Лок који су нрепоручивали гимнастику као васпитно средство. У Немачкој је Базедов, оснивач Филантропског ззвода у Досави, јако подигао углед гимнастици. Он је и одело дечије преиначио. Узевши обзира на здравствене захтеве ослободио је децу од велике косе, која се у оно доба носила и вратних марама. Базедов као да је био први који је и за женску децу гимнастику преиоручивао, јер његова ћерка се васпитаваше у Филантропеком заводу заједно с мушкарци и учила се свему чему и мушка деца. За Базедовом је дошао Салцман, а за овим Јан који су гимнастику као школски предмет препоручивали. Јана су у Немачкој назвали оцем гимнастике. Но сви ти људи остали су све до прве десетине овог столећа некако усамљени, јер дотле још никако није продрла гимнастика као школски предмет у народну школу, а и државе је нису иотномагале. У првој десетини овог столећа ночела је гимнастика јаче хватати корена у саиом народу у Немачкој. Свуд се почела оснивати друштва за јачање тела, а иодизане су и зграде у којима се младеж методично поучавала у гимнастици. Ова удружења јако наиредоваху и раширише се брзо по Немачкој, ал не беху дуга века. Државе немачке почеше ова удружења сумњичити иодмећући им неке демагошке цјељи, док нанослетку год. 1820, незабранише свако