Школски лист

удружење у тој цјели. Тиме, разуме се, снречише напредовање саме гимнастике. Али ма да државе у Немачкој нису гимнастици у то доба ишли на руку, било је опет много ириватних завода који су неговали гимнастику. У тим заводима је младеж системачки јачала тело. Тако је приватан јахачки завод био у Берлину под управитељем Еселном, у Минхену под Масманом, у Дражђани под Вернером, у Штутгарту под Алумпом. Но сви ови заводи нису имали велика уплива на народно образовање, јер су били тек усамљена приватна подузећа појединих људи. Тек год. 1&30. је др. Лоринсер почео претресати народну школу са здравственог гледишта, и препоручивати гимнастику као школски предмет. За њим су дошли и други који су о том предмету писали, те су гимнастичко иитање опет изнели на дневни ред. Год. 1842. признала је пруска влада гимнастику као користан и нуждан предмет по народно образовање. Те године позвала је пруска влада Масмана из Минхена и поверила је њему врховни надзор над тим нредметом. У то доба је гимнастика почела у Немачкој дубље хватати корена, и ширити се по народу. Но сад се на овом предмету већ мало рационалније радило него до сад, јер се, с обзиром на узраст и пол, гледало да се методично развија тело. Дакле ночела се сама метода у ово доба јаче развијати. Гимнастика напослетку иостаде у Пруској обавезан предмет у народној школи и влада се поче старати да се ваљани учитељи за ту струку изобразе. Сви образовани народи ирихватили су својски гимнастику јер се зна да само у здравом телу може и здрава душа бити. Опажа се да они народи који су телом развијени, и душевно брже напредују него они кржљави и неразвијени. За душевни нанредак први је услов здравља. Ако су стари народи увиђали да је нужно да гимнастиком снаже своје тело то је у данашњих народа још већа потреба. У старих народа био је начин живота нростији природнији него данас. Код нас цео нага живот (храна, пиће, породичне бриге, школовање), све иде на то да развије органе за осећање, а то све бива на рачун мпшића. Ако коЈи народ а оно треба ми да се старамо, да нам млађи нараштаји здрави и снажни буду, јер ми смо због наших историјских неприлика млого у сваком погледу, па и у здравственом, заостали. Гимнастика снажи тело те тиме и дужевне моћи. Данас не може бити о том спора, дал да се предаје гимнастика? Већ само може се поставити питање како да се предаје и под којим деловима ? И овај нредмет, који је по здравље и телесни развитак врло ко-