Школски лист

— 111 —

ристан, може и да шкоди ако се не узму у обзир сви услови под којима треба да се предаје. Дјел гимнастике је да развије поједине мишиће и оснажи цело тело. Пре свега систематичним веџбањзм не треба рано започети. Дете пре осме године не треба да почне да турнује. Гимнастика ваља лети да се предузима у чистом ваздуху, на пољу, а зими у пространој и добро изветреној дворани. Кад гимнастика мора да се иредузима у школи носле часова, онда она може већма да шкоди него што користи. Кед се дете покреће оно дубље удише на ће више оног поквареног школског ваздуха удисати. У слободаом простору је боље него у сали. Зато би боље било да се летњег течаја узму више часова а да се на пољу ради, па ма се зимњег течаја ништа не радило на том предмету. Гимнастична веџбања треба да се састоје у слободним нокретима појединих удова, и да иду на то да оснаже мишиће, а не да од деце нраве неливане. Зато неби у школама требала деца да се уче превртати преко главе, вешати се о ноге с обореном главом доле. Ово вешање може пре да шкоди него да користи. Ноге човеку нису зато да о њих веша тело свмје. Место тога боље је да се деца уче правилном ходу, скакању и трчању. У школама се деца по разредима деле. То неби требало да буде. У разредима су различита деца већ и по самом узрасту, а што се тиче здравствених прилика ту је још већа разлика. Деца треба с обзиром на њихово здравље да се ноделе. Слаба деца не могу са оном јачом да гимнастикују, јер док она јача деца могу читав сахат да гимнастикују биће оној слабој доста пол а можда и четврт часа. Гимнастика несме никад да траје тако дуго да дете јако умори. После гимнастике треба дете да се осећа ведро и весело, и да у удовима не осећа јак умор. Код слабе деце, брзо ће наступити умор па ако дуго буду радила биће им гимнастика више од штете него од аористи. После гимнастике несме да наступи тешко дисање и малаксалост. Неки учитељи ругањем хоће да подстичу св^је слабе ученике на снажније нокрете. То неби требало да буде. Кад учитељ примети да му које од слабе деце тешко ради боље да га одвоји. Оној слабој малокрвној деци неби требало допустити да раде онолико колико она чила и здрава деца. Има деце која неби никако ни смела да гимнастикују. То су она слаба малокрвна деца. Зато би требали лекари по некад да прегледају школску младеж, па да учитељма даду унутства која деца могу, а која не могу гимнастиковати. Или која могу мање, а која више. Лекари требало би да одреде која деца у опште могу да гимнастикују, а која не. И која деца могу које покрете да чине.