Школски лист

— 138 —

другатва заузме за њу. Тако је то код сретних народа, на нротив: код нашег народа, а овом приликом на но ее, као да се један део нашег учитељства слабо одушевио за ову узвишену и племениту накеру. Није ми намера, да иснитујем узрок томе немару, довољно је кад упоредим бројеве и с једне стране ставим 65, а с друсе 400—500, па да уздахнем и запитам се: за што је само Србин немаран, зашто се он само не зна одушевити за племенитим? Заиста је жалосно, да се од толико учитеља уписало у чланство само 65, па и ове кад разделим на конФесионалне и комуналне — не смем ни да рекнем: у ком сразмеру стоје.Но што није било, надамо се, да ће бар сад бити по свршеном чину. Надамо се да српско учитељство, појимајући своје бедно стање, неће попреко гледати ову установу, која нама учитељима великих олакшица нружа у добу васпитања наше деце. Не ћу да начињене и одобрене штатуте подвргавам критици. Једном речи велим, ништа није савршено, што изађе из руку човечијих, иа тако ни ова иравида, која су од вис. Министарства одобрена, али баш за то, радујемо се, кад имамо основу, на којој ћемо у току нашег чланства моћи тако зграду удешавати, какова ће према нашим потребама и одговарати. Држимо цељ пред очима и упнимо се сви слошке, па да вечити спомен оставимо познијим пашим нараштајима! У то име нек је слава и хвала оном учитељу, у коме се породила ова мисао; нек је слава и хвала оној браћи, која ову мисао пригрлише и успеше, даје већ одпочеше остваривати—и на послетку нек је слава и хвала и оним врсним родољубима, који, појимајући важност ове установе, притекоше одмах са својом помоћи, желећи, да ова племенита замисао не остане само на хартији,- него да би српско учитељство у овим крајевима што пре и благодати од ње уживало. — Слава им и хвала! * * * Дана 1. авг. о. г. искупио се приличан број учитеља у Н. Саду на конФеренцију, у којој се имале неке ствари за сутрашњу скупштину расправљати. — КонФеренција је обдржавана више у приватном разговору и споразумевању с тога, што се морало излазити и пред оне, који још железнпцом и паробродом и од горе и од доле долазише. * * * Дана 2. авг. тачно у 8 часова нриступе скупљени учитељи, којих је било око 50 на окупу, у св. Николајевску цркву на призивање св. Духа. Чинодјејствоваху најпреч. г. прста Милан ЋириК, најпреч. г. прота Павле Балта, преч. г. Еожидар ПоиовиЛ и част. г. ђакон Милан Стоја. По свршеном чинодјејствовању у пространој шк. дворани отвори скупштину председник привр. управног одбора г. Арк. Варађанин, који је кратким, али срдачним говором поздравио скушнтину и уједно напо* миње, да сви досадањи састанци били су само за то, да створе правила, по којима би се могла ова племенита замисао остварити и опда се радило, може бити и са надом и без ове, али сада, пошто су ти штатути од в. уг. Мипистарства потврђени, он полаже наде, да ће се уснех овог рада моћи постићи, јер се сад ради на правом законском земљишту. Сад смо, вели, позвани, да то и остваримо ради наше користи, ради наше деце