Школски лист

- 150 —

и одговорности, а подвржено је тако строгој критици, као ни један сталеж, да чисто вјеровати морамо, да свијет, различни сталежи и многе власти, захтијевају, да учитељ мора бити чаробник и анђео у једној особи." У народну шкоду спада народна економија и она треба у томе дјецу да подучава, али је врло неупугно, кад се материјалао стање учитељево одвисним чини од школскога врта. Ту мора учитељ гајити воћке, дудове, винову лозу и то мора бесшгатно да дијели народу. Тиме се потпомажу два зла: учитељ, који мора да радп много послова, привикава се површности, а народ, мјесто да га школа подучава, потпомаже се у свом нераду. Главно је, да гакода пробуди у народу већи мар за поједине гране господарства и тако ће се брже подићи благостање народно, него да се сваке године раздаду милијуни воћака, оваца, пчела и т. д. Учитељ је уз то остављен већином сам себи, мало гдје има внјерна пријатеља, топла савјетника и бодра потпомагагеља. Сваком се чини, да му је на терету учитељ са својом школом, те се за то не само не потиомаже, него му се још стављају свакојаке препирке на пут. То не раде само они, који са школом не имају никаква посла, него баш они, који су позвани, да се старају за школе. Надзиравање од стране људи, који су на то позвани, бива већином површно, а често веома неправедно. Школски реФеренти, или како се другачије зову надзорници, или не разумију свога звања, или га обављају летимице. У школи се забаве врло кратко вријеме, на јуриш прегледају наставпи рад учитељев, високим тоном говоре и набусито поступају с њвм, често му пута по војнички очитају масну лекцају, а никада му скоро не дају педагошко-дидактичних упутстава, која би учитељ у напредак примјењивао у свом трудном раду. Нијесу школе постале зарад падзорпика, него су надзорпици постављени, да својом способношћу, јачом педагошком сиремом и већим школским искуством благотворно утичу на учитељев рад у школи. Они не треба да забораве, да својим прегледањем учитељева рада треба да учитеља практично настављају и васнитавају. Ни школске в.части не поступају боље са учитељем. Ниједан сталеж није толико занемарен као учитељски. Од највише до најниже власти знаде се за сваку махну и погрјешку свакога појединога учптеља, па и они, који не би требало да за то знају. А уз то није учитељство довољно заштићено против