Школски лист

ЖжеемЈист. „Школс^и Лиот" издави један пут у меоеду. Предплата је на целу годину 1 ф . 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и принравници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву „Школског Листа" у Сомбор. Бр. 11. V Сомбору 15. Новембра 1890. Год. XXII.

КО ЈЕ КРИВ, ШТО ЈЕ ШКОЛИН РАД НЕДОСТАТАН ? (За »награду.) (Наставак.) итес*) у својој методици овако вели, шта је задаћа школе : Она је дом за опште образовање човјеково. Далеко од притиска сиротиљског, од бриге на потребе живота, од сјаја богатирског, од јагме за тјелесним уживањима, од рада у пољу и радионици, од борбе партајске — заклољена од свега тога, школа треба да је ноље за чисто човјечански живот и рад, за свестрано развијаље младачкијех сиага. У народпој школи треба неговати и потномагати оно, што ће у животу свакоме без разлике бити корисно, што ће у једној цивилизованој држави бити на добро како појединоме, тако и свима и свакоме. Здравље и тјелесна снага, бистар разум, чиста и сталпа воља, ведра и за све, што је лијепо и добро, осјетљива душа, вјештина читања, писања и рачуњања, прва знања из науке о природи, земљама и народима и т. д. то су она добра, која су употребљива, дакле и корисиа и човјеку и жени и богату и сиромаху и земљедјелцу и занатлији и трговцу. и научењаку, и чиновнику и т. д Није дакле задаћа народне школе, да спрема сељаке, слуге, занатлије, трговце, чиновиике и т. д., него да у дјеци развија моћи и својства, која су потребна за свако занимање, за сваки положај у животу. Никада се не може знати, шта ће бити од дјеце, али се то зна, да ће бити људи, па их за то треба и спремати, а за то је најзгодније доба, кад дјеца иду у народну школу." Као што се не схваћа добро задаћа народне школе, тако ни њезин положај. Положај је народне школе доста несигуран; не зна се право чија је, је ли општинска или државна. У државпима је рукама оно, што је главно, а општинама је остав*) Шс1, Стр, 38, и 39.