Школски лист
- 166 -
љена тек нека сјенка права. Тешко то осјећају учитељи, понајбољи понајтеже. Основна школа треба да има чвршћу основу, а онда ће само моћи напредовати, како треба. Много је тежи положај конФесијоналнијех — вјероисповједних — школа; јер је стараље око њих веома слабо. Ако конФесија и настоји, да подигне своје школе па праву висину, ето јој махом од стране државе грднијех препријека, да ње зине школе морају ударити натраг. Држава н. пр. ставља конФесији такове запријеке, да она ни не може оснивати својијех народнијех школа; држава заслијепљена страначком борбом или народном мржњом увлачи особито у конФесијоналне школе такове елементе, који овамо не спадају и који су на пггету еамој тој држави. Уз то још долази и ова неприлика. Владини људи, који су позвани, да раде о том, да гаколе напредују, или не схваћају свога становишта према школи и учитељу, или га не ће да разумију, те се отуда легу свакојаки сукоби, који највише шкоде учитељу. Не ћемо ову ствар на шире нретресати, тек ћемо навести лијепу ријеч Мнли&евиЛа*); „Немага рашта, дијете моје, радовати се младићу, којн је заборавио себе, који утапа себе у другога, који приетаје, да се удави ондје, гдје му старији пљуне, али се тако исто пе можега радовати ни опоме, који нема моћи да нризна своју очевидну погријегаку, тај се ннкад не ће ни научити ни поправити ! Као гато се види, мпого стоји до људи, који долазе у дотицај са гаколом, а много и до учитеља. Кад смо тако озпачили задаћу народне гаколе и уједно се дотакли са двије три ријечи и положаја њезина, хајде, да идемо за метом. Држави припада право да надзире јавно васпитавање, јер оиа збира жетву од васпитања омладине, која, ако се занемари, пада њој па терет**). Али држава треба да се узнесе изнад засебнијех интереса, изнад партаја и народне мржње, те да у духу праве педагогије потпомаже развијање свијех својијех народа и религија. Старање за васпитање и образовање младежи мора бити исто тако опгате и свесрдно, као гато је опгате и свесрдно старање за сигурност државе с поља и из путра, као што је опгате старање за вргаење правде и правице. Лстјепо каже Дистервег: „Војска и правда старају се за спољпу, тјелесну сигурност, тпколе нак за унутарњу, духовпу јачину." *) Село Злоселида и учите.т, Миливоје. Стр. 201. **) Дитес, ЉШ. стр, 34.