Школски лист
— 179 —
бору 22. Октобра због шарлаха, диФтерита и других приљепчивих болести, које су се међу децом у Сомбору појавиле. Противу овога поступка је управитељ срб. нар. школа у Сомбору у седници управног одбора од 22. Октобра протестовао, иошто се међу србском школском децом врло мало болестних налазе, али се протест његов није могао уважити и тако се и све школе овдашње на неизвестно време ватворити морале.
УШЖ&Ш УЧИТШКА ШЕСТА. Тралси се у сомборској српској народној и вишој девојачкој школи катихета. Са првим је местом скопчана годишња плата у износу од 700 ф , а са другнм 360 Фор., свега 1060 ф . а. вр. Од комнетената се тражи : 1. Да сведочбом искаже, да је свршен богослов. 2 Ако је клирик, да у еведочби богословској има оцену из владања: иримерно , а ако је свештено лице, то исто да има последњих година свога службовања у сведочби свог протопрезвитера. 3. Богословске науке да је најмање с општом оценом : добро свршио. 4. Да је у сваком погледу вешт у црквеном појању, због чега ће се имати на онога обзир, који лично дође и при богослужењу усноје у цркви. 5. Првенство имају они, који су још и катихетски испит положили. 6. Као изабрани катихета на овим школама не може имати уз те никакве дужности. У дужност му снада, да у одређеним разредима предаје науку вере и славенски језик, а старију мушку децу да поучава у црквеном појању, а дужан је по потреби са учитељима заједно у цркви иојати. Рок стечају излази 30. Новембра по ст. кал. о. г., а исте се имају упугити на месни шк. одбор у Сомбору. — На упражњено учитељско мјесто овим се стечај отвара у Дубици (бившој Горњој Крајини у Хрватској). Плата је годишња 300 Фор. а. вр., слободан стан са баштом и 6 хвати тврдијех дрва. Учитељу у дужност спада осим редовне школске наставе у цркви појати и сву школску младеж у црквеном нјевању подучавати. Рок стечаја траје до 26. Новембра 1890.
НЕКРОЛОГ. ЂУРА ТЕОДОРОВИЋ, умировљени кр. судски чиновник, умр^о је у 47-ој години живота свога после дугог и тешког боловања у Вудимпешти 13. Септембра 1890. Покојник је испитани српски народни учитељ и као такав ревносно и савесно служио је и у Сомбору, где му је 13. Октобра о. г. и парастос држан, на коме су ирисуствовали проФесори, ученици и ученице учитељске школе, учитељи и многи грађани. 1870. г. Биоје у Штутгарту као народни питомац. Бог му дао души покој и блажену вечност ! ГИГА ПЕТРОВИЋ, грађанин ианчевачки, нреселио се у вечност у Сомбору после дужег боловања 15. Октобра о. г. у 80 ој години живота свог. •