Школски лист

— 190 —

29 81°/ 0 , код унитараца 29 09%, код ре<т>ормираца 13 07% од целокупног броја учитеља, код државних школа има 1"56°' 0 неоснособљених учитеља. Године 1&88/9. било је 8812% редовних и 1Г78°/ 0 помоћних учитеља. Мушких је било 86'66°/ 0 а женских 13-34°/ 0 . Учитељица има највигае у другатвеним, нриватним и државним гаколама. Најмање учитељица (0 47°/ 0 ) има У грчко-католичким школама. Од 24.645 учитеља било је 21.597 код којих је матерњи језик мађарски, 1.052 учитеља који знају потпуно мађарски, 1 268 учитеља знали су по мало говорити мађарски, а 728 учитеља нису ништа знали мађарски. У опште број учитеља, који не знају мађарски, сваке је године мањи. На издржавање школа године 1888/9 потрошено је 15,117.024 ф., куда се још урачунава и трогаак на учитељске школе, забавишта, занатлијске и трговачне школе, који износи 2,209.814 ®ор. Непокретности школ ских имања процењене су на 42 милијона Фзр. Разни фондови 7,285.291 Фор. Трогаак на издржавање гакола на сваког појединог грађанина износи 109 Фор. Приход школски износи укупно 15,117.024 Форината од ове суме 73 01°/.,1 је уплинуло од готовог новца, а 26 99% У храни. Од овога прихода употребљено је 74 89% на учитељске плате, а 2511% на школске потребе. У одељку о учитељским школама говори се у извештају, да многе вероисподне учитељске школе не одговарају свима захтевима гаколског закона. Многе вероисповедне учитељске школе немају довољно дворана за предавање! јер 163 разреда смештена су у 151 дворану. Само 33 вероисповедне учит. школе одговориле су захтеву школског закона, по коме треба да имају школске вртове за вежбање предавања у практичном вртарству. Многи су припуштени исгшту за учитељско оспособљење, који нису полагали учитељске гаколе, него се приватним нутем приправљали за полагање испита. Број забавигата порастао је за годину дана од 603 на 644. У овима је било 59 066 деце. У забавпштима је радило 725 женских и 47 мугаких. Трошак на издржавање забавигата износи 451,484 ®ор.