Школски лист

журина, да би мп ум помеле. Самоетално "ку да размншљам, не будем лн на такови начин нашао удеснији нут раеправљаоњу тог питања у нао. Истина, да има људп, који служећи се изобнлно туђим благом, излажу тако стечен канитал за своју властитост; но нек мн се п замери, ја се у то коло не хватам.—Не ласкам, да ћу, тако радећи, створити нешто у велнко каииталне вредностн, нешто за сва времена важеће. Ие! Пека буде диспута у овом. Нека се чују и туђа искусна и образложеиа мњења. Само тако се и развија свака наука онако, као што јој пристоји. Само тако смо, што треба да смо, слуге, не госнодари науке ! Питање о иедагошком образовању је таково, које ће увек бити на дневном реду, дакле сувремено. Јер сваки век, у свакој грани науке, а нарочито овде, овде, све ће даље крочпти. Према томе ово се питање не да коначно ни решити, па с тога и захтева све више и више приврженика. Проникнут дакле таковим убеђењем, приетупам и ја самом расправљању. Можда ће се запитати, што сам расправу немачким мотом отночео ? — Образовање је опште и прппада дакле свима народима. Језик је љуска, која узпма у се мишљење, свима народима евојствено, дакле благо свију народа. Према томе Гетеова реч важп и за нас Србе, односно и аа наше српско васпнтање. С тога је п Гете само љуском, језиком Немац, а мишљењен ирннада н нама. Пд шта разумева Гете тим речима, које је матерама уиравио, а ја српским васпитачима применио? — Хтеде тим да означи, да је за ваљано образовање нужна: природна склоност, пример, вежба п одговарајући елеменат. — Ту презирем ја неку нрарадњу, на којој ое наше образовање у опште оснива, које се дакле као ннт из исте развија. Тек кад је ова удесна, може н даље нанредовање битн као што треба. Но пошто имам у виду школско, управо стручно образовање, не могу се овим првобитним образовањем дуже бавити. ПГго сматрах за нужно, наноменуо сам, а тиме сам и сходну тачку образовања у опште обележио. Видећемо какву предспрему будући педагог, нре но што ступа у учитељску школу, треба да има. У томе се дизали гласови између хуманиста и реалиста. Хуманисте хоће ту нрвенство ђимназији, реалисте нак реалци. Водила се тако рећн борба измеЈј овнх. — Сама реч „борба" значи већ нешто, што се креће у екстремима. С тога је нужна образованост у иресуди овог питања. — Не мислим никако да иуторешнм. Ружно ми је и замислити, да има