Школски лист

људи, који иауку негуЈу ради тога, да би својој личиости велику цену иодигли. Ауторитети важе само у породици (родитељи деци), школи (наставници ђацима) и држави (закони грађанима). — У вештини и науци они ми изгледају као парааити, који здраве оргаиизме подгризају, у корен млаве. Немам намере, да своје мислн уноређујем са мислима ђенијалног Гете-а, али канда је и он био на таковом раскрсту мисли, кад рече: „Они (ауторитети) окамене у појединцу човеку оно, што би ваљало само собом да ишчезне, а одводе на странпутицу или пуштају да прохуји оно, што би баш ваљало да се задржи. Ауторитети највише не дају човештву, да се оно с места крене." — Кад се пак данас, до сад сматрана највиша наука „ФилозоФија" снизила чак до обележја „субјективне спекулације," (види: ЕпгуИорас!. НапсПшсћ с!ег Етећип^вкшнЈе, \ т оп ј)г. Сг. А. Тнппег, стр. 623), онда заиста не ћемо више тражити доказа, да се наука с ауторитетима за на век опростила, па с тога ће и мени лакше бити своје становиште у ногледу ове тачке да изнесем. т 1ини ми се дакле, да је нападај реалиста на хуманисте и обратно—вишеношто је нужно, оштар, донекле пак и неправичан; ма да немам ништа против мњења, да су реалке за пријем у учитељску школу подесније. У ђимназији су впше заступљени хуманистични, у реалци пак реалистични предмети. У учит. школи и једни и други. Нема сад сумње, да : ке ђимназиста превлађивати у првој, а реалац у другој групи предмета. Било је пак увек ваљаних и лошнх учитеља како из ђимназије тако п из реалке. Било је шта више спремнијих и бољих ђака, а лошијих учитеља и обратно. Дакле из овакових евентуалности мним, да се не да буди какво правило поставити, нити тврдити, е је нешто боље или горше. — Према природи учит. школе пре би се могло одлучити, да бн реал-ђимиазије томе још по најбоље одговарале. Законом се пак још свима пријем у учит. школе условљава. — Сретније ми се чини пропшрење учит. школе, а још целисходније установа просеминара уз нсте, што се нарочнто у Немачкој са великим успехом увело. Прозборићемо коју и о најважнијем заводу за педагошко образовање, о самој учитељској школи. Што се овде у дидактичнометодично-педагошком иогледу захтева, већином је и установљено, с тога ћу се више дотакнути спољашњег уређења ове школе, од којег знатно зависи резултат опредељеног јој задатка. Ту замишљам . шггање о интернату или о екстернату. Питање, какво • је школско