Школски лист

уређење најподесније по образовање или васпитање у опште, још је увек на дневном реду. Стручњаци најкултурнији народа нису га коначно решили, па је оио у најновије доба дало повода и српским недагошким круговима, да о том размишљају. Не ћу да разбирам за број и важност стручњака присталица једног или другог система. То се чини тамо, где се не да самим Фактима заузето гледиште да оиравда или образложи. Свакако ће бпти будннх умова и у једном и у другом логору. За објективан суд нужни су само искази, који се чине замашнијим. По пре но што на то пређем, определићу деФиницију на оба та појма. — „Интернат" је дакле таково школско уређење, где ученици т. ј. питомци осим заједничке наставе п под једним кровом живе, заједнички делају, спавају и исхрањују се, а све у извесном времену, под непрекидним надзором п опредељеним редом. — „Екстернат" је на супрот таково уређење, где ученнци код разних грађана, у разноврсним кућама станују, те осим наставе ништа заједнички ие уживају. — Истина и за овакове ученике прописан је некп ред, по ком се имају да владају, или их наставници, због раштрканости станова, не могу никако довољно надзирати. Према томе су они у њиховом раду п начину живота, у наточ њиховој младости и недозрелости, са свим самостални. Установа интерната је старија, те је тек у иовије доба од 1870. год., кад се у назови-либералној струји времена, само речи „слобода" велика важност улагала, нека неразмишљена сумња у ваљаност исте овладала. Тај изопачени укус за слободарењем није могао ни недагошке кругове да мнмопђе, те се таки подигоше војнн глаоови, е установа интерната не одговара „духу времена" и оптеретише исту свакојаким преговорима. Но зрелије расуђење брзо ово обеснажи, те се данас и у нас Срба шири коло интернатиста, чему је доказ и идеја о подизању конвикта за учитељску децу у Н. Саду. — И ако су ти преговори, као што се ето види данас већ безиредметни, ипак ћомо их по ближе да расветлимо. Ту се прво сретамо са велпким ректором Томом Арнолдом, који је читава правила о нецелисходностп, односно штетном уплнву интерната ио образовање питомаца поставио. Ова правила гласе: 1. Груба безбожност, као пијанство и друга овом сродна, а у светом Пнсму забрањена дела. — 2. Лаж и сваковрсно претварање. — 3. Систематичка свирепост, или злостављање млађих и простодушнијих од старији (пенализам). — 4. Ненослушност и презирање сваког аутори-