Школски лист

тета, као н жудња за рушењем прописана реда саио зато, што је то ред. — б. Опште лењоваље н нерад, као н дух такове школе, која сваки покушај приљежности и наиретка код појединих умаловажа. — б. Удружење у вршењу неупутних дела. — Гре<1>е на протпв оптужује пнтернат баш због „слепе послушности, ропске потчињености, и т. д." — Док Арнолд истиче „непослушност", то ГреФе грмн „о претераној послушности." Колико је дакле логике у тим оитужбама, ннје тешко прозретн. Контрадикција је ту. По томе се дакле оба та судца находе у заблуди, којој је извор непознавање п непосвећеност у самој стварн. Да видимо вредност и других нретпоставака. Највнше се чује она о „духу времена." — Њоме се хоће да докаже, да образовање питомаца у интернатима није култури сходно. — Да видимо и то! — Почећемо одмах од дидактичног правила с познатога на непознато, са ближега даљем. У целокупном Српству бројн се б—6 учнтељски школа. Све су ове, са пзузетком оне иа Цетињу, екстернати. Па зар се питомци т. ј. ученици исти знају наћи у ду \\ времепа ?! — У Немачкој је још и данас веГииа учитељских школа интернат. II зар се пптомци нетих ие знају боље наГп у духу времеиа, него у нас ?! Саксонски закон од г. 1877. допупгга, истина, питомцима из два најстарнја разреда, да могу ван завода на стану бити; али у колико завод нема простора за станове, а поглавито то важи за оне питомце, чији су роднтељи у месту. — Баденска, једна од најпросвеГенијих немачкпх провинцнја, не можени да замисли ваљаиу установу учнтељских школа друкчнје но као интерната. Сем тога се у целој Европи гдекоји сталежи искључиво интернацки образују, н. пр. војничкп. II зар се европски часници не знају боље у духу времена наГи, него н. пр. нашн Сомборскн приправници ?! — Прочнтајте одмах прве редке г. М. II. у „Ивештају сри. учит. школе у Сомбору за г. 1887/8.", то Гете на стр. 7. у 9. реду од горе наГи речи : „без икаквог искуства у животу." — Слаже л' се и то с' духом времена ? Од учнтеља се захтева, да су идеалисте. — То је са свим оправдано ; јер без тог се васпнтач нп замислити не да.—Рецимо, да је „дух времена" искварен. ХоГе ли сад ваљан педагог доиустити, да се том духу времена прилагоди, или ће га исправљати н други успоставити ? — Сви знатнији педагози свију народа и свију времена осуђнвали су дух времена, а женијални Гусо води свог пн-