Школски лист

— 18 —

којим ваља да греде: Српско, православно евештенство и српски народни учитељи. Јер ако за који, а оно за српски народ важи, да му опстанак зависи од свесног рада сваштеника н учитеља; извршују ли они свесно схваћене дужности своје и сам ће Створитељ бдагословити рад им... а ако је Бог с нами, ко може што противу нас ?! У колико је важна вера и народно васпитање ио опстанак н напредак милог нам народа и којим нам правцем ваља ићп, да би достојни били и с иравом се могли назвати последоватељима св. Саве: јесу она питања, са којима сам се рад овом прилпком позабавити. Св. Сава је основао самосталну сриску архиеиископију н овим по народ нам епохалним својим делом повукао преображај целог српског друштва. Нећ је крајње време бнло оделити српску цркву од цариградске у толико пре, што је некадање славно, но у XII. веку већ орењено п трошно Источно-царство у доба првих Немања почело у место благодатне науке, која освежава, убилачку науку ширити. Облаци нунн громова, којима се натуштило Оило небо над болесном Византијом, почеше већ грозити и младој и непоквареној Србадији нуној животне свежине — са својим страхотиим огранцнма. Срби су у ово време с.шчни невиној мдаделси, која је готова следовати савету старијег н не питзјући, од кога исти потиче и без размишљања о носледицама, т. ј. живили су као народ своје младићко доба, што баш н захтеваше, да му се животу н развијању да онакав правац, који ће му осигурати напредак н благостање. Чином, којим је св. Сава српску цркву самосталном учинио, ударио је темељ н самосталном иародном васннтању и изображењу, јер све дот.те, докле се носиоци старе спреке нросвете—евештенствоцариградским духом напајаху, очарани истим, не помишљаху на српско-народно гајење иаука; али одељенп од свог старог учитеља и изоловани од страначког прекомерног унлива, окануше се слеиог иодражавања н упућени будући на саме себе п околностима ирнморани, затегнуше своје снаге и иа самосталан рад прегнуше. Овако су Хилендар и друге задужбине српских владара постале стожери и носиоци сриске просвете, нрема чему је Цариград све то већма тавнео и губио с.е из догледа. Свем овим какову је заслугу стекао св. Сава? — Ако зпамо, шта имамо благодарити вери Христовој, а но наособ иравославној, која нам је народну свест очувала; ако знамо, какав задатак