Школски лист

— 24 —

бројева, личних заменица и глагола, а код глагола ионопиће 3 главна времена, заповедни начин и неодређени начин. По што ово ове понови, пристуииКе к иознаван>у раипцЈене реченице и у њој ће сада угврдити дечије знаље у иозиавању означења подмета са придевом, у одређену ирирока на иитање: Како ко ради ? II у раширењу реченица са предметом, шта ко ради ? 2. Упознаће учитељ децу са спојеним реченицама, у којих је виу1е подмета, а један прирок, н. пр. овци, коњи, волови и свињи су домаћо животиње. И у којима је више нрирока, а један подмет, н. пр. ђаци су послушни и трудољубиви. 3. За тцм ће упознати учитсл, децу са именицама збирним н. пр. деца, браћа, чељад, грожђе, трње—и мисленим и. пр. радост, доброта, чистота и учиће их поново, да упознају имена сопствена и општа, уз то ће на згодинм реченицама у 7 лекција упознати децу са надежима. Познавање падежа најбоље се постиже овако : Познавање првог падежа или нодметног. Учитељ наиише, на табли „Неки сељак" живео је у нашем селу, речи : „Неки сељак" учитељ подвуче, па онда пита: Ко је живео у нашем селу ? — сељак. — Ја сам вас питао ко ? а ви сте одговорили — сељак. — На питање ко ? долази именица у I. падеж. Зашто је реч сељак у првом падежу ? Зато, што долази на питање ко ? ('ад ћу вас ја нитати, а ви одговорите. — Ко оре ? — сељак. — То се нанише на табли и испита. Ко иде у школу ? Ко теше ? Ко кује ? Ко вуче кола ? и т. д. И ту се одмах нрефе на множину. За II. надеж напише учитељ ову реченицу. Њива тог сељака рађала је добро. Оад ће учитељ нодвући речи „тог сељака и , па ће питати ученике, где је подмет ? прирок ? Чиме је допуњен нрирок и на какво питање ? А за тим: чиме је из ближе означен иодмет ? На какво се иитање одговара са реч њива ? — Ко ? — Како се нита за означење ? на питање „чија њива роди ? Тог сељака. Оељак јс именица и одговара се на иитање ,,чија ?" То је други падеж или нрисвојни. Ја нитам, чија њива? — а ви одговарате тог сељака. Кад се долази са нитањем : чији-а-е, онда именица увек долази у други иадеж. Виноград мога суседа врло је леи. Кућа мога сус-еда врло је висока. Шта је то ? где је подмет? ималичега иред подметом, што га озиачује? Чија је кућа? Дакле на нитање чији, а, е, долази именица у други надеж. — Тако се ради са више реченица, које се најнре на табли наиишу. За 3 надеж задавати ваља оваке примере: Та њива је сељаку много нрихода доносила. Овде се има нодвући реч „сељаку", па се пита, шта је подмет и нрирок? Коме се молимо сваки дан ? — Ми се сваки дан Богу молимо. — Дакле на питање коме ? долази именица у 3. или придавни падеж. Буди нослушан оцу и матери, учитељу и свима сгаријима. Коме је наиио цар Љзар на вечери ? Цар Лазар наиио је на вечери војводи Милогиу. На питање коме долази именица у трећи иадеж. За познавање 4-тог падежа може ее употребити овај начин : Учитељ нанише на табли ову реченицу: Једног јутра видим ја тог сељака , мога суседа, где оде на њиву с нлугом. На иитање: кога видим, долази именица у 4-ти или иредметип надеж. Јутрос сам с.роо на иуту мога друга. 1)аци треба