Школски лист

12 Јапуара т. г. у својој 71. години. Покојник је рођен 1820. г. у Црној Бари од ноштеног п трудољубивог учитеља Аркадија Татаревића, који је као умировљен учитељ у Т. Хиђошу умро. — Пошто му је отац многом породицом оптерећен био, то га је деда Георгије Поповић елавни проповедник и нарох Сенћански (поп ђука) школовао. Гимпазију учио је у Субатици, а филозофију у Кечкемету. Године 1844. и 1845. свршио је богословију у Карловцима, а затим 1846. и 1847. свршио је пренарандију у Сомбору, те ее тиме оправио био и за народног учитеља и духовног пастира. Бурне 1848. године изабран је бие као учитељски заменик у Вел. Бечкереку. Године 1849. руконоложен је био за свештеника у Оросламошу, где је као такови 38 година послужио као верни настир светог олтара. Његовим само заузимаљем прибавио је светој цркви 70 ланаца земље и више здања. У овој општипи служио је од 1887. дакле више од 3 године, а то с тога, што је хтео, да код својих синова — једног бележника, а другог трговца — и у кругу своје унучади у последњим данима старости душу своју одмори. Али смрт га немила нокоси. Изгубила је онштина у њему ревностног душенонечитеља, што ће се редка наћи. Поштован је био од свакога, не само наших суграђана но и од суграђана друге народности у овој онштини. Сахрањен је 14. Јануара на с-в. Саву у нрисуству наместника из Вел. Снт. Миклоша 3 свештеника и 2 калуђера из манастира Бездипа, 4 учитеља и многог народа. — Лака му црна земља и вечан спомен! С. Ш.

Србски Нрстур, Дана 22. јануара т. г. но св. јутрењу снажиим, али тужпим гласом великоГ звона св. цркве паше, огласи прерану смрт кетФвљског учитеља Божидара Малбашког, који у својој тешкој болести зажели, да га његов млађи брат овамо у родно своје место к себи донесе, осећајући зар претешку бољу п скори крај свога млађаног живота, коју му жељу брат без одлагања и испуни. Једва недељу дана потом—крај сваке најбрижљивије неге п лекарске нриномоћи, ако је овде навршио, немогав љутој бољи својој одолети, нредаде млађани дух свој Богу у најленшем добу, у 36. год. свога труднога учитељсћог живота. Покојннк беше целога живота с-вога свагда здрав, никада не болова, ма да слабијег телесног састава би, но клицу боље своје задоби јесенас приликом повратка свога кући из Темишвара, где се на велику несрећу своју и своје млађане љубе тада заручио. У нуту га хладна киша с ветром нроби, те јадан озебе, али као млад а у радосном заносу, не примети одмах никаква знака нромене, тек но венчању своме но св. Параскеви осети неугодност, ни не слутећи каквој већој промени, а још мање тешкој болести а камо ли и крају животу своме. Но друкчијс суђено би. Жа да је одмах у ночетку боље своје лекарске помоћи потражио и пајтачније лекарске диете придЈ^жавао, крај свег тога помоћи му не би, јер смртоноена клица рђом својом све јаче нростираше по телу му љути отров и он подлеже тежини убитачне боље, он умре у наручју своје пеутсшне браће и његове млађапе љубе, с којом тек три месеца живљаше.