Школски лист

— 44 —

ДЗЈ о тт хз: с ис. Вел. Радинци 16. јануара 1891. И ове године на дан св. Саве нј)0слављена је та наша светковина достојном свечаношћу. Око нола 10 час-ова, када одјекну нуцан. нрангија нронраћен умидним звуком звона, сакуни се народ у храм божији, да ода Богу хвалу, што му дарова таковог цјеломудреног мужа, који је као архинастир свога стада цео свој живот и рад само њему носветио. После величанствене службе божије, ношто је у цркви школско кољиво уз нојање тропара и кондака освећено, крене се литија уз нуцањ нрангија и нратњу звона невајући тропар светитељу: „Православија наставниче" у храм просвете — у школу, која је сада, хвала буди Богу и онима, који се за њу старају нова зграда пространа и видна. Како св. литургију тако и водоосвећење наш штовани нарох госн. ђорђе Коларовић торжествено је обавио. По водоосвећењу и резању колача краснословила су дечица и то: „Ја сам ђаче младо" из читанке II. разр. — Зоринко Ристић уч. I. разр.; Песма: „Малена сам и тица је мала" од 3. Ј. Ј. — СоФија Мишковић уч. II. р., „Па Врачару" од Ст. Лазића — Данко Аларгић уч. III. разр.; „Мајка је мајка" из читанке IV. 2>азр. — Леносава Мишковић уч. IV. разр. и „Гусларева смрт" од Љуб. II. Мирковића — Пван Димитријевић уч. IV. разреда. Малише су схватиле .у каквој су важној задаћи, иа су је сходно и извршили. После декламовања држан је говор о светитељевом животу и раду за Срнство. После говора нојала се светосавска несма: „Ускликнимо љубављу", а народ целивајући крст и икону св. Саве ношкронљен освећеном водицом де.шо је међусобно кољиво, а учитељ ученицима. За овим се вратила литија у цркву уз звонење звона, а из ове духовно нодкренљени сваки своме дому. Весео народ, весела млађана дечица, а још веселији кићени сватови срнски, који се десише тада, идући са невестом из Гргуреваца у Белегиш, на кад видеше, како се ленршају нред црквом барјаци, њихова срца нравослављем испуњена не дадоше им зар да поред св. храма и поред школе на данашњи дан сватовски нројуре. Поекакаше кићени сватови, на се мало даље од цркве ујединпше, те слошки одушевљено занојаше „Православија наставниче' и том несмом дочекаше излазећу из цркве литију. Када је литија ушла у школску зграду, не изосташе ни кићени сватови. Повећи број чланова те свите нрисуствовао је нри водоосвећењу. Па не могав свршетак свечаног чина дочекати — ваљда због дуга пута — после прочитања аностола и евангелија узеше икону св. Саве целиваше и дариваше и том дарежљивом руком паде на олтар просвете неколико Форината. Жао нам је, што им честита имена не знамо, па би их овом приликом на јавност изнели. — Живели ! С. В. В., учите -Ђ. Срб. СВ. Петар. ј Георгије ТатаровиК , православни свештеник у Св. Петру у Торонталској жунанији, нреселио се у вечност носле дужег боловања