Школски лист

— 84 —

хопоштовању према невидљивом, али свесушном Богу, Створитељу видљивих и невидљивих ствари. А наставник, он већ посејану њиву даље гаји, но заслуга му није мања. Од ово двоје зависи каквоћа и по томе судба народа. Матере и учитељи вере, ви сте у првом реду одговорни за религиозност и морал народа, од вас зависи оно, вас ће благосиљатн или проклињати млађи нараштаји! Јер утисци, што их на родитељском дому за прво доба васпитања набавимо, јесу најсталнији и најдуготрајнији. 0 каковом се радошћу сећам првог читања апостола... Било је зимње доба, сав сам се запурио од хладноће на вечерњу у очи крсног мн имена. Пун радости журим се кући са великом светом књигом... апостолом; — био сам ученик II. разреда основне школе. Мати ме још из далека опази, па се смеши, а ја пун нрепун радости... но никако да стигнем кући, да га већ једном пред љубљеном мајком очитам — о нанвности, о големе радости! — Па кад ме присутни иохвалише, е, та се срећа једва издржати може... срце бије, да искочи из невиних груди!... Ве:к сви поспали, а ја будан гледим у кандило, које пред светитељевом иконом горп, а уз кандило света књига — апостол; не мож' ми се сиавати, све ми сутрашња лнтургија пред очима, хоћу ли се забунити?... Хајд' још једном н опет по ново га у себи на памет очитам, док ме на послетку сан не савлада. Делу ноћ сам о анђели и светитељи сневао... па како се добро сећам, као да се све то јуче збило ! Наша је вера народна, јер којп падоше као жртва за Српство, жртвоваше се и за православље и који Србин љуби православље, свакако љуби и свој српски род. Јер у њој налазимо спас, она нам је уз народност прирасла — традицијом постала. Или зар није свети цар-мученик Лазар пао као жртва за православно српско царство ?! Неки пребацују српском народу, да није довољно религиозан, као бајаги: слабо иосећује храмове Божије. Ово нападање, као неистинито и по томе Србина недостојно, одбацујемо; јер п да не спомињемо онај видљиви знак побожиости, што је Србин, борећи се за „слободу златну" увек пролевао крв и за „часни крст", овај оимвол прадедовске нам вере, само пружамо прст на она силна завештања н стипендије, која Србина за узор стављају и богатијима и многобројнијим народима. Ова доброчинства, јако развијено гостопримство и још многе друге врлине, које красе душу Србинову,