Школски лист

— 40 —

ском језику оамо се по изговору познаје, да ли је придев одређен или неодређен н. пр. Ова је жена добра. Ово је дете честито. У овим је речоницама придев неодређен. А у овим реченидама: Ова добра жена чисто држи своју кућу. Ово приљежно дете добро учи. Ту су придеви у одређеном облику. Мењаље придева само се у одређеном облику нредузима, јер у неодређеном и нема потпуно и то у сљедећим примерима, који се на табли нанишу: за 1-ви надеж. Овај добри ученик слуша свога учитеља. 2. падеж. Доброга ученика књиге су чисте. 3. падеж. Доброме ученику иде напредак. 4. падеж. Видео сам доброга ученика. 5. падеж. 0, добри учениче! 6. надеж. С добрим учеником дичи се учитељ. 7. падеж. Ми сад говоримо о добром ученику. Све ваља написати на табли и питати, где је подмет и прирок и одређење. Овако исто долази и у множини на питање : 1. падеж. Ко ? — Добри ученици радо иду у школу. 2. Кога или чега? — Књиге добрих ученика увек су чисте. 3. Коме или чему ? Добрим ученицима радује се учитељ. 4. Кога или шта? Учитељ воли своје добре ученике. 5. Дозивање. — 0, моји добри ученици ! 6. С ким или чим ? — С добрим ученицима поноси се учитељ. 7. 0 коме или о чему ? Ми сад говоримо о добрим ученицима. Кад учитељ хоће да покаже деци, да се придеви могу сравњивати, мора им показати два или више предмета, који су у чему налик, па да их међу собом срављује н. пр. Се ска кућа је лепа, кућа у граду је лепша, а црква у месту је најлепша. 1)ак IV. разреда је мали, II. разреда је мањи, а из I. је најмањи. Последнце сравњивања имају се на табли нанисати, а степени с-равнивања имају се подвући и тако у многим нримерима ноказаће се деци, да се придеви могу сравњивати и да има три степена сравњивања или ноређења. ГОВОР НА СВ. САВУ СРПСКОГ ПРОСВЕТШМ у школи Велико-Радиначкој 1891. Велештовани слушаоци ! Ево се данас подпуно навршило 653 лета, од како је евоју свету Богу душу дао онај великан, кога васколики српски народ слави и велича, онај узвишени срнски син над српским синовима, коме у номен и славу јутрос рано одјекнуше одјеци умилних звона са сваке наше св. мајке цркве, онај српски неумрли и највећи велеум, коме се по величини духа, племенитости срца и побожности више никад — ваљда — раван ни родити не ће, онај светитељ и божији угодник, коме данас поји и црква и школа ове умилне и торжествене песме : „Ускликнимо с љубављу ! „Пути вводјашчаго в жизн ! „Православија наставниче." Тај неумрли српски син, тај великан и цјеломудрени муж јесте св.