Школски лист

— 39 —

може битн опширнија од сваког предавања на универзитету, к томе разноврснија, а баш и боља, те осим исте и „испит" пред стручном комисијом одиста би им исто толикб теоретичног знања пружади. — Имамо томе и примера. — На досадањи начин пак многи сиромаси, који би својој домовини, своме народу много више допринели, остају нешколовани, дочим размажена и уображена богаштина, ненавикнута строгом и правичном пожртвовању, ширн земљиште сваковрсној проституцији. — МисЛим дакле, да је време, да се наше школе преустроје скроз и скроз ! Ван школско образовање сачињавале би стручне задруге, окупштине, читаонице, библиотеке, листови, као и путнпчке задруге (Тоипе^еп 01ић), који би задњи знатно темељном геограФском и економском познавању домовпне допринели, љубав према њој гајпли, те се у време школских распуста предузимали/ Оснивање свега овога није неизведиво, те би се тиме образовно стање народа знатно уздигло, а држава би одатле бар двојином више користн но издатка имала! — Време је већ у велико, да се ту у напред пође. — Дббро „Змај-песник" вели: да нема већег срама н стида, нег деци својој не дати вида — —" Да, да! Од деце ће бити људи! — Радимо дакле — докле је дана ! ГРАМАТИЧКА НАСТАЕА. Познавање и мењање придева. У IV. разреду на згодним реченицама треба да науче деца најнре распознаватн нридеве у неодређеном облнку. Придеве у неодређеном облику већ познају деца, јер су изучила у II. и III. разреду, овде се само нонове, одговарајући у реченицама на питање: какав ? н. пр. 1)ак је добар. Вредан домаћин рано устаје. Домаћица је вредна. На оваким и згодним реченицама испита се за подмет и прирок, за тим се пита за сваку реч каква јс и по наособ за дотичне придеве, којима се одговара на питање: какав је ко ? За показати одређен нридев, нанише учитељ на, табли ову реченицу: „Овај добри и послушни ученик мио је свом учитељу." Сад треба питати, које је подмет и прирок ? чиме је цодмет боље означен ? и чиме је одређен ? — одговор — ^овиј добри и аослушни. и Ту се нита, који је учитељу ученик мио ? — и на то се одговара — „овај добри и нослушни." Кад би се само питало какав је то ученик ? На то би се нитаље одговорило, да је добар и нослушан, то су нридеви у неодрефеном облику, али се овде пита баш: који је то ученик ? II одговара се са придевом У одре!јеном облику „добри и послушни." Разлика између одређеног и неодређеног нридева најбоље се види у мушком роду, зато треба за показивање такових придева унотребљавати реченице, у којима је подмет мушког рода. У женском и средњем роду у срп-