Школски лист

— 88 —

свему, што је добро, лепо и истинито у оквиру сриске народности н прадедовске нам вере православне! !У1 СтојШиЋ.

шисли о педагошком обра-зоЕа-хг=зг. (Радивој Поповић у Мит^^овици.) (Свршетак.) Похађали завода су питомци и слушаоци. Први су обвезни све прописане, а други извесне, собом изабрате предмете слушати. — Школарииа је иста, као и на осталим високим школама. Предмети су подељени на два курса, методични и научни, од којих сваки траје две године. Први курс спрема нитомце поглавито за школску праксу, а други им даје научне спреме, т. ј. теорије. И једни и други пак похађају четвртком гра1»анску школу, као вежбаоницу, где слушају практична предавања дотичних наставника и где се н сами у том вежбају под надзором дотичног наставника као и унравитеља самог вишег педаг. завода уз присуство још неколико питомаца. 0 таковом раду води се тад у одређени час дебата, у којој сви без разлике питомци и наставницп суделују. То су практичне вежбе од неоцењиве вредности; јер су нам познате праведне тужбе стручњака (н. пр. дра Г. А. Линднера), да средњи заводи за то не напредују, што им наставници на универзитету добивају само „теоретнчну спрему", а о „пракси" нема тамо нн говора. Педагогијум даје тако ваљано спремне снаге за основне, односно грађанске или више девојачке школе, као и за школски надзор, те су тако школе престонице аустријске дошле до на.јлепшега гласа, тако, да се ниједне друге у Немачкој с њима упоредити не могу. Чувени педагошки великан др. Дитес вели, „да би тн нитомци и наставничка места на учит. школама најдостојније заузети могли." — Моје би скромно мњење било, да се тад и ове, као и хуманитарни заводи, од питомаца хоспитирају, те би тако сваки у струци, којој се одао, ваљано како теоретично, тако и практично оспособљење стекао. — Тако би дошли до педагошког универзитета у потпуном смислу. Ради самог теоретичног знања, а при данашњем стању књнжевности, сумњам, да би баш нуждан и оправдан бити могао толилики трошак родитеља око школовања своје деце. „ЈГектира", која