Школски лист

— 37 —

Особито вероучитељ ваља да је обазрив и да не испусти из вида, да је замашан део српског народа које римокатоличке, односно уједињене, а које нак мухамеданске вере и да би сам собом, а особито народним васпитањем у опреку дошао, кад би на уштрб осталих вера српског народа сувише издигао православље. Особито пак нека ни на тренутак не с.меће са ума, — да: свака вера к добру води; поштуј туђе, ако си рад, да се и твоје поштује, а ио на особ ону мудру изреку: Брат је мио, ма он које вере био." Дакле учи љубити своје, а да тиме не омразиш туђе, па то начело и узвишава баш православље и у опште веру Христову. Пазите дакле на свој рад, учптељи, јер у вашим је рукама судба народа, од вас зависи напредак или уназађење истога ! Јер као што восак, кад отврдне, задржи облик, који си му дао, још док је мекан био: тако у многом н младић у оном се правцу с.амостално развија, на који су га родитељи, наставници упутили. Истинитост реченога свако мора одобрити, ко зна, да дете у добу своје прве младости, дакле док му се још карактер није изобразио, стоји под моћп навике, обичаја; шта види од старијих, које поштује, оно вгКпном и само ради, па мало по мало дође до онога, што нам нар. пословица врло мудро обележава са речима : „Што дикло, навпкло." За то и јесте тешко у гресима огрезлога младића на прав пут пзвести, а младића, који је пун врлина, можеш без бојазнн пустити на стазу свецког живота, која је пуна искушења. За потврду реченог и опет ћу се послужити речима славног Платона: „Све зависи од првих утисака. Ако су исти ваљани, то ће се држава нечувено поднћи." Српски народ има својих добрих и својих рђавих страна. Народног васпнтања је з*ада:ка поверене му синове народа тако васнитати, да се у млађем нараштају врле иародне особине учврсте, а рђаве особине искорене. Тако ће се народ усавршавати, а поред тога не ће се удаљити од самог себе. Жепе су особине Српства племенитост, јунаштво, милосрђе и многе друге душевне врлине: учврнгКујмо и мла1 )И нараштај у томе ; многовековна махна му је неслога.... ово искорењујмо. Драгн ученицн! Завршујући ове редове, још једном вам велим, да се св. Сави не одужује самом прославом, него, ако смо ради, да се — као учитељи — с правом можемо назвати његовим последоваоцима, прегнимо из свих сила за бољитак милог нам народз, гајећи у срцима поверене нам млађане Српчади љубав према