Школски лист

— 63 —

Прилог од гђе Јулке пл. Јовица у Будапешти 3 ф. „ „ г. пароха Петра Полића у Турији 5 ф. „ г. капелана Васе Клајића у Турији I ф. „ „ г. проте А. Стојадиношгћа у Бел. Цркви 2 ф. „ „ г. М. Лудајића умиров. судца у Срп. Еовипу 5 ф. Спега': 2451 ф . 53 Сравњење: а) примање : 1. 3 цисшша 73 Фор. — п. 2. Чланарипа редовпа 344 „ 13 н. 3. „ потпом. 710 „ — п. 4. Добровољпп нрилози 2451 „ 53 п. Свега: 3578 Фор. 60 п. б) Издавање 132 Фор. 26 п. Готовипа за 1. Јануар 1891. 3446 Фор. 40 н. Примедба. Овај исказ издаје се члановима редовним и нотномажућим као нризнаница, а нрилагачима у име топле захвалности. Нови Сад, 3. (15.) јануара 1891. У имо управног одбора : Аркадијс Варађанин, с. р. председник. Т). Милић, с. р. тајпик. Александар Јоргови!), с. р.. благајник. Ш^олсже :вестхх. Црквено пјеније. У недељу 17. марта о. г. после вечерња у великој дворани сомборске срнске учитељс-ке школе искупили су се скоро сви месни свештеници, проФесори и учитељи, да чују и да оцене: је ли нотално нојање од Гаврила Бољарића свенгг. и вероучитеља и Николе Тајшановића нар. учитеља и учитеља невања на пренарапдијп и на вел. гимназији сарајевској опаково, као што се у Карловцима појало и поје и каково треба да је. Г. Бољарић приказао је неколико ирмоса и седалана тако лено и у такту, а норед тога нросто, е је заиста сваки увидео, да ће се по томе моћи лако и правилно учити. —■ Неке од речених црквених песама пратио је г. Драгутин Блажек наставник хармонич. појања у срп. уч. школи на хармонијуму и доказало се тиме, да је заиста све ваљано написано. Дрквене несме које је г. Бољарић одпевао биле су: Прмоси на Крсгов дан, Божић и Ускре, после Неанес вел. С-вјат. — После тога одпевао је седалан : Плашчаницеју, Сгатије на вел. Суботу: Жизан во гробје и обе врсте Достојпо јест величати тја. Затим је нозван био приправник II. год. Милош Николић, да одиоји сједален па Св. Николу: В Мирјех, да би се слушаоци уверили, како ће сам ђак ногодити мелодију и може ли ех аћгић!о из те књиге невати. — Тако^ер је био изазван нриир. I. год. Славко Јанковић, да одноји сједа•тсн божићни: Во јаслех, који он још до сада ни пок> шавао није појати.—Приеутне слушаоце изненадило је коректно појање дотичних нриправника. Држимо, да ће с-ваки ученик, ако позпаје поте, бар толико, да их мож° једпим прстом свирати па гласовпру или хармопијуму, за кратко време све