Школски лист

рнчнијем дје.лима. Друштво се је чинило царици толико иекварено у корјену, толико несноообно за ноиранљање, да се јо одлучила образовати ноп пород људи. Барем је ту мисао изрекао у свом извЈОштају ђенорал-норучик Бецки. Извјештај овај, као израз царичинијех мисли иа образовање нронЈло и будуКе, толико је зпамеиит, да је нотребно на њему со зауставити. У ночетку н.еговом Бецки В2»ло срећно ријошава питање: — зашто цареви обраћају тако мало нажње на просвјету ? Он говори: „Ријотко се владари старају о такијем дјелима, којијех су нлодовн касни и који чим већу корист за народ и потомство обећавају, тијем воћега труда и неисцрниве великодушности требају. Свладати сујевјерје вјокова, дати народу својему васнитање и тако рећи нов нород •—• јест дјело скончано са многијем и невјороватнијем тешкоћама, а права корист остаје потомству. Прво, то је дјело тешко; друго, корист његова јавл.а се тек у будућности. Цареви, желоћи иолучити славу и повлађивање друштва за живота, обраБају више пажње на така подузећа, којијех се плодови опажају одмах и славе свога зачетника у исто доба пред јавнијем мњењем. Бецки нс сматра Катарину, која припада сличнијем царевима, она јо запоставила славу ради користи и старала се је за образовање. Каквог је рода морало бити то образовање ? Видећи Катарина, да образовање, које је завео Петар I., није донијело свију од њега очекиванијех резултата, већ на против да у полуобразованом човјеку оштрије излази првобитна грубоћа карактера, — с тога закључи, да човјека не чини знање човјском, пего васпитање. „Искуство јо доказало, писао је Бецки, — да науком просвјећсни разум још не чини доброга и нравога грађанина, већ на против на штоту бива, с тога је дакле потребно васпитање." Такијем начином у мјесто јоднога једностранога иринципа заводио се је други, мислим, таки исти једнострани. Тијем принцином једнијем махом уништавала се је одговорност човјека основана на знању својијех поступака, уништавала се је иравственост, основана на знању њенијех закона, све дјело састојало се у развијању инстинктивно доброга срца, а будући су сву ствар обично само Формално схваћали, то се је питомцима давало само вањс-ко површно образовањо т. ј. углађеност. Вријеме је наскоро показало јодностраност и незадовољавање тога принципа, али свијет је био тако заслијенљен на рачун силе васнитања, да је тај принцип нродужавао скоро сто година своје дјеловање (барем нрема женском образовању.) Оснивајући се на принципу васпитања, извјештај продужава своје паводе : „Држећи се овога неоспорнога^правила, једино с-редство преостаје т. ј. нроизвести најприје помоћу васпитања нов пород људи." Како ће се произвести тај нови иород људи ? Народ је противан, од њега је тешко очекивати помоћи, мора се произвести без њега, морају се одијелити питомци од друштва, удалити их од његова заражљива уплива, ■— једном ријечи потребно је започети затворену систему васпитања. Но и у таке затворене заводе пијесу узимали свију, него су бирали и то само малољетне т. ј. таке чланове друштва, на које још није успјела упливисати средина т. ј. дјеце од 5—6 година. Уз то је било нужно ограничење: родитељи, нуштајући своје дијете у таково васпиталиште, давали су реверс, да га пе траже до 18. године — бајаги, да примљени за рана, па и послије није још тако сгалан у нроученијем законима>