Школски лист

— 93 —

јодва одржасају; завод ,Ллсеша 1шрепа1" у ком 1е наста»ни језик Француоки, нити има одређене цели, нити ила иастапног реда. Сиаке године узима другн ираиац, те се ио томе и настанно градиво удешава. Свеучилиштне нрост])ане дпорано само су о годишњем свечаном отварању нуне, а од тог дана па до другог свечаног отварања готово су увек празне. На часове предавања готојјо нико не долази. По школском закону настава је бееплатна, а обавезна је како за мушку тако и за женску децу ; код мушких траје учење од 6.—11 год. а код жонских до 10. навршене године. Али и ово су само речи на паниру. Нико сенобрине, ни која су за школу способна деца, ни која од ових иду у школу. У основној школи науче деца мало писати, више читати и осим неколико кратких молитвица упознају се са неким одељцима из „корапа.Кз рачуна науче новршно у 4 вида рачунати, уепех је врло мален. За доказ овоме служи овај пример: један званичник на царинарници доказивао је другоме, да јс 8X9 72, онај други пак првоме, да је 8X9 76. У тако званим „гибсП" школама, које су сличне нашим грађанеким школама, учи се нешто мало земљописа и историје, па и ове ее школе не могу ни са нашим основним школама, по успеху, мерити. У наст. плану за женске школе наређује се учење веронауке, турски, арански и персијски језик, књижевност, историја, зомљопис, рачун, домоводстпо, жен. ручни рад, цртање и свирка. Али је и ово еамо на папиру. Коме је нозпат живот у Цариграду, тај ће Знати, даје турском женскињу забрањено не само дружење са мушкима, него им је забрањено и свако душевно уживање. Те по томе и није чудо што њихоно женскиње у наукама заостаје. Због тога, што им је јавна настава тако занемарена, многи родител.и радије приватно васпитавају своју децу. Али са оваким ваепитањем родитељи не могу више постићи, него јавном наставом. За приватне учитеље узимају опст оне, који у јавним школама раде, или ако су и други, епособноет је и код ових иста као и код првих. С тога се и дешава, да многи 20. годишњи младић једва што мало читати и писати научи, а најобичније свакидашње рачуне рачунају на прстима или зрневљу. Али ово њима ништа не шкоди. ЛГноги од тих младића имају бога-1'у и од уплива родбину, чијом протекцијом су сигурни, да ће до каквог масног звања доспети. Па зашто би се онда учењем мучио V — „Рад је само за сиротињу, богате рад нонижава", то је њихова изрека. ЈГма и изузетка. Неки државни званичници шаљу своју децу у Нариз на науке, држећи, да ће тамо много кориснога научити. Али се тамо млади господичић научи само господствовању, а науком се врло мало бави. Највише нриевоје нешто за нрактичан живот, а мало се и угладе; темељно изучавање наука мало је њих довршило. Али се зато науче разним ноћним весељима и тумарању, па тако том научени дођу кући, где их већ чекају богата званија, која с-у за њих приирављена. .]ош жалосније стање влада код женског васпитавања. Ретка је женска, да зна читати, а још ређа да зна писати. Жонска деца из виших кругова уче Француски језик, на и гласовир. С великом вољом ночну учити и једио