Школски лист
пуне ученика. Држи се, да је то отуда, што је иохађаље оиих школа бесплатно. На нос-летку се спомињу грчке школе. овима се види знатпо напредомање. Грци ие само у Грчкој него где год жипе, мпого се брипу о еиојим школама. Ни један богат Грк пе умре а да пе остави фонд или своту на нотпомагање каквог завода. Тако је постало и свеучилиште у Атиии, куда одлазо многи грчки младићи па науке. Грци имају академију, политехннку, читав ред гимназија, виших женских завода, које женске сврше један од виших завода, ностају учитељице. } Цариграду се налази са свим потребним училима снабдевена трговачка академија, а у грчком крају има једна пародна школа, која је врло добро уређена. Енглези и Швајцарци се најповољније изражавају о овој школи. Физикални кабинет, хемијски лабораторијум, звездарски тороњ и друго, што се овде налази, све је удешено као у најнапреднијим заводима. Завод овај похађају 600 ученика. Ј рци се много брину и о женском васнитању. У Цариграду имају 2 женска завода. Највећу нажњу нолажу на изучавање матерњег језика. II да би у овоме што успсшније напредовале, иитомице изучавају све старе грчке писце и у томе нока=ују такав успех, који ће свакога изненадити. Годишњи испити обдржавају се великом свечаношћу и па овима не долазе само Грци, него и Турци из отменијих нородица. II баш ово иптересовање од стране Турака о напретку грчких школа показује у иовије доба и у турским школама више рада, тс ће полако и њихове школе у Цариграду изостати из последњег реда. С мађ.
СРПСКО ШВОСЛШО ПЈЕНИЈЕ ОКТОИХ. 1»'од свију образованих парода гаји се у што већој мери религија као пајлепша, најбоља и најистинитија наука паших славјанских праотаца. Религиозно чувство нобуђује се и одржава леним и складним нојањем. До данас се још није нашао стручњак који би наше црквено појање тако удесио да се што лакше, боље и тачније исто учити може. Не само да се нама Србима чини, пего и остали пам народи нризнају да је иаше православно како богослужеље тако и црквено појање једно од најлепших особито кад се још тачно и нравилно обавља. Тек пре кратког времена осетише два ваљана Србина, који су савеспи свога позива, тај недостатак те се латише тог огромног посла и нримише драговољно тај терет на своја плећа, нс осврћући се да ће бити одзива или пе, те се латишс да ту лепу науку у нашем народу раснростру. Ти ваљани и честити Орби су : вредни и неуморни раденици на трповитом путу ширења просвете г. г. Гаврило Бољарић гимн. вјероучитељ и Никола Тајшановић нар. учитељ у Сарајеву. Веселим срцем и оберучке нрихваћамо ову корисну књигу и нрепоРУчујемо је свима прав. шк. као и сваком Србину, коме је вера мила, тпрдо се .уздајући да ће иаша препорука у њиховом срп. срцу одзива наћи,